Четири истовремене изложбе Вука Видора

Иза имена „Four play” крију се четири различита пројекта у четири простора – све изложбе отворене су јуче. Вук Видор публици је представио и рецентне и нешто старије радове, међу њима слике, цртеже и инсталације распоређене у Салону Музеја града Београда, галерији „Икс витамин”, Галерији Студентског културног центра и Арте галерији. Поставка у Салону траје до 13. јуна, у Арте галерији до 8. јуна, а до 2. јуна биће доступне изложбе у простору „Икс витамина” и СКЦ-а.

Пре него што нам изложи своје уметничко-излагачке замисли појединачно, питамо га колико су у међусобној вези сви радови које ћемо видети.

– Преклапања има и у тајмингу и у импулсу да неке ствари покренем и осветлим, али и нити која се може лоцирати. Конкретније, у Салону Музеја града Београда постоји једна слика која је у вези са радовима изложеним у Арте галерији, док саме фигуре на сликама у Салону личе на фигуре које су на делима изложеним у простору СКЦ-а с тим што је тематика другачија – одговара Вук Видор.

У простору Салона, а у склопу обележавања 120 година постојања ове куће, сместила се поставка „Додекамерон” и на њој се налази 12 слика великих димензија насталих у Београду последњих година.

– На свакој слици је интерпретација људске фигуре смештена у имагинарним просторима где постаје хибридна форма затечена између реалности и сна, свести и подсвести, мост између унутрашњих и спољашних светова. Као могућа варијанта теме (ауто)портрета, ове слике представљају наставак истраживања сукоба та два света кроз људску фигуру која спаја видљиво и невидљиво, микроскопско и макроскопско и тиме брише у оквиру платна све предефинисане и препознатљиве облике и димензије – објашњава Видор.

Мултимедијална инсталација „Ћорсокак” трансформисала је галерију „Икс витамин” у окружење у којем су осећање отуђености и одбијања предочени на опипљив начин помоћу скулптуре, речи и звука, а и кроз питања: Како представити осећај одбијања, слома и отуђености, како унутрашњих тако и спољашњих светова који се распадају и разбијају на комаде унутар и око вас?

Аутор даје свој коментар у виду следећих речи: „Све вас гњечи, све се топи и нарушава, сва светла се гасе. Као блокиране артерије које вас полако гуше док све не пукне. Сва веровања и извесности се распадају. Заглављени у празнини, као суочени са сударом са самим собом у сред ваздуха, кажњени од стране Богова и Људи, огољени од поноса, ега, сврхе и правца. И онда, одједном, суочени сте са искривљеном сликом о себи у том урушеном свету – у ћорсокаку.”

У трећем простору, галерији Студентског културног центра, пред посетиоцима су четири велике слике на тему коњаника Апокалипсе. Овај сегмент, наглашава наш саговорник, започет је пре више од двадесет година као мултимедијални комплексни пројекат који укључује слике, скулптуре, документе и филм и кроз њега он покушава да представи традиционалну библијску тему Апокалипсе у савременим облицима. Сада су под називом „Слатка апокалипсе 1”, одабране интерпретације 4 коњаника (куга, глад, рат и смрт), сваки са својим специфичним карактеристичним атрибутима у погледу боје, предмета и теме.

– Сви имају скуп посебности који дефинишу сваког од њих. Слике се не држе оригиналног описа, већ користе четири одређене боје (белу, црвену, црну и зелену), као полазну тачку да их прикажу на отворенији и личнији начин. Поставку сачињавају и дијаграми о изградњи елемената и фаза пројекта из 2002. године, као и допуне у односу на садашње стање – прича Видор.

На крају, Галерија Арте угостила је различите серије слика и цртежа, обједињено именоване са „Атоми и ћелије”. Реч је о радовима који истражују појмове микроскопске ћелијске и макроскопске галактичке димензије. Сваки цртеж из серије „Животи светаца”, представља, рецимо, „ћелијски” приказ стварних или измишљених светаца који заобилазе класичне приказе и прелазе у апстракцију кроз облике и боје, а што сужава њихове традиционалне реалистичне приказе на имагинарне ДНК портрете.

Како уметник истиче, макроскопска и галактичка димензија се истражује кроз слике измишљених галаксија на којима је скоро свака звезда обележена натписом према личним референцама, стварајући каталог насумичних белешки. Неке слике галаксија укључују и лобање као начин приказивања протока времена, памћења, као и међусобно повезане видљиве и невидљиве везе које ми „доле” имамо са оним што се дешава „горе”. Серија малих диптика под називом „Дан” приказује атомске експлозије као везу између те две димензије.