Скок са три хиљаде метара

 Двадесетједногодишњи Милош Митић први је квадриплегичар у Србији који је скакао падобраном са висине од 3.000 метара на Спортском аеродрому у Лисичјем јарку. То је била Милошева животна жеља која му се испунила после петнаест година. Хтео је и раније да покуша да скаче падобраном, али родитељи му нису дозвољавали. За јучерашњи скок његова породица није знала. Милош је био пресрећан, што је показао и његов израз лица. Слободни пад је трајао четрдесетак секунди, а спуштање падобраном десетак минута. Милошева очекивања су, како је изјавио одмах после слетања, превазиђена.

– Осећај је јединствен и не може се описати речима. Трему нисам имао и за страх није било места. Све се брзо одвијало и нема простора за размишљање. Дефинитивно ћу ићи опет – рекао је Милош.

Уз њега су били пријатељи и чланови Удружења „Све је могуће”. Скакао је са инструктором Борисом Адамовом, чији је једини савет био да се опусти у ужива у спуштању. Љубав према падобранству почела је да цвета још у раном детињству, када му је ујак доносио видео касете о падобранцима. Милош је одскора члан спортско-рекреативног удружења особа са инвалидитетом „Све је могуће” и станар је њиховог дома где је стекао нове пријатеље и остварио свој сан. Не предаје се, студент је Електротехнике и труди се да оствари све што пожели. Како истиче Милада Лазић, председница овог Удружења, на остваривању Милошевог сна радила је више од пола године и после његовог скока је и сама изразила жељу да скаче падобраном.

Незаборавни доживљај омогућило му је Удружење „Све је могуће”, у сарадњи са Аеро клубом „Кикинда” и Ваздухопловним савезом Србије.

И. Х.

-----------------------------------------------------------

Падобраном са „Београђанке”

Урош Уле и Роберт Печник скочили су јуче ујутро, око шест сати, падобранима са врха „Београђанке”. Иако је било предвиђено да „слете” у Улици кнеза Милоша, због јаког ветра приземљили су се близу раскрнице Масарикове и Ресавске улице. Када су се после неколико секунди неизвесности докопали земље, око педесетак суграђана је аплаузима наградило храбре скакаче.

Временски услови јуче нису били погодни за овај екстремни спорт па своје знање пред Београђанима нису показали Ханес Крафт из Немачке и Аникен Бинц из Норвешке. Организатори, удружење „Фристајлер”, такође су одустали и од најављених скокова са дорћолског димњака високог 140 метара.

– Скок Роберта Печника био је доста опасан, али, на сву срећу, успешно се приземљио. У једном тренутку био је на свега неколико метара од крова гараже у Масариковој улици. Срећом, ветар га је даље однео и све се добро завршило – рекао је Марко Николић из удружења „Фрестајлер”.

Како сазнајемо, ови „зависници од адреналина” одлучили су да умеће демонстрирају у Београду, јер од Љубљане до Атине нема тако високих зграда које су погодне за овакве врсте скокова. У престоницу су стигли падобранци из Словеније, Хрватске и Немачке, а најпознатији међу њима је Словенац Роберт Печник. Он је у својој каријери забележио више од 300 скокова са различитих зграда, литица, кањона и фјордова.

Печник је после скока објаснио новинарима да овом екстремном спортском дисциплином не могуда се баве почетници. Како је рекао, труд се исплатио јер је видети Београд као на длану био феноменалан осећај. – Скачем од своје петнаесте године и до сада сам више од шест хиљада пута скочио из авиона. Управо се и почиње скоковима из авиона, па тек када се стекне рутина долазе на ред и скокови са зграда. У почетку сам имао трему, али данас не постоје речи којим би објасни осећај када полетите с падобраном на леђима – рекао је Печник.

Д. Спаловић