Производњу чисте енергије треба ускладити с потрошњом

Када је Влада Србије недавно донела одлуку да ће се градити пет самобалансирајућих соларних електрана и да се тражи стратешки партнер за реализацију овог пројекта, поставило се питање каква је разлика између соларних електрана које смо до сада градили и постављали и на кровове кућа и ових нових. Др Милош Бањац, професор на Машинском факултету у Београду за „Политику” објашњава да за разлику од обичних соларних електрана које се састоје од ПВ (фотоволтаик) панела и инвертера, самобалансирајуће соларне електране садрже још и батерије и нешто више регулационо управљачке електронске опреме. Додавањем батерија, ствара се могућност да се вишкови произведене електричне енергије складиште и по потреби касније користе. На тај начин, превазилази се основни недостатак ових електрана, проблем њихове неконтролисане производње и обезбеђују услови да испорука струје потпуно или делом буде усклађена са потребама потрошње, односно са договореном динамиком испоруке електричне енергије. Наравно, с обзиром на још високу цену батерија и неопходне регулационо-управљачке опреме, производна цена струје у самобалансирајућим виша је него у обичним соларним електранама.

Да ли самобалансирајуће соларне електране спречавају да нам се понови ситуација од пре две зиме када смо планирали да имамо одређену количину зелене струје, а ње није било па смо морали да увозимо?

Изградњом сваке нове електране па тако и ових повећавају се наши производни капацитети, а самим тим и сигурност снабдевања и смањује ризик од потребе увоза електричне енергије. Међутим, треба имати у виду да је производња струје у овим електранама због објективно малог броја радних сати током дана и године, неколико пута мања од производње која би се остварила у термо и хидроелектранама, па чак и ветроелектранама исте инсталисане снаге. Такође, капацитети батерија за складиштење електричне енергије ових електрана релативно су мали и служе углавном за дневно балансирање у сврху испуњавања договорене динамике испоруке струје, а не за њено дуготрајно складиштење. Иако би теоријски, у сврху балансирања електроенергетског система, можда и могле да се инсталирају батерије великог капацитета, због њихове високе цене, ограниченог броја пуњења, релативно кратког века трајања, проблема са одлагањем и рециклажом, њихова употреба је изузетно упитна.

Шта је алтернатива?

Пре коришћења батерија, у сврху балансирања система, требало би изградити еколошки бољу, економски исплативију и неупоредиво дуговечнију реверзибилну хидроелектрану „Бистрица”, као и средње велике хидроелектране на Ибру, Морави и Лиму, за које делом већ постоји техничка документација. Такође, требало би порадити на превазилажењу политичких проблема који спречавају да се са Републиком Српском изгради неколико заједничких хидроелектрана на Дрини, као што су „Бук Бјела”, „Фоча”, „Пауци”, „Рогачица” итд. Реализацијом само неких од ових пројекта, посебно РХЕ Бистрица, у дужем временском периоду решио би се проблем билансирања нашег електроенергетског система, повећала сигурности снабдевања и драстично повећао удео обновљивих извора енергије (ОИЕ) у производњи струје.

Да ли се ове соларне електране могу постављати и на кровове или је реч о великим површинама где је потребно много панела који производе ову струју?

У складу са нашом законском регулативом, обавезу испуњавања договорене динамике испоруке електричне енергије имају само произвођачи, а не и такозвани купци произвођачи струје, те се може претпоставити да ће самобалансирајуће соларне електране пре свега наћи примену као средње велике или велике електране. Како је за соларну електрану снаге један мегават за постављање соларних панела потребно обезбедити површину већу од једног хектара не може се очекивати да ће оне бити постављане на кровове.

На каквом је добитку онај ко на овај начин производи струју, а на каквом онај ко је купује?

Изградњом и производњом електричне енергије у самобалансирајућим соларним електранама имаће користи сами произвођачи, АД „Електромреже Србије” (ЕМС), и АД „Електропривреда Србије” (ЕПС). Произвођачи струје ће на овај начин моћи да поштују своју законску обавезу и да се без обзира на временске услове придржавају договорене динамике испоруке електричне енергије. Оператор преносног система, односно ЕМС, који води рачуна о билансу производње и потрошње струје, моћи ће лакше да планира и управља билансима, јер ће одступања од планова производње бити сведена на минимум. Коначно, користи ће имати и АД ЕПС, који ће као гарантовани снабдевач и као још једина балансно одговорна страна за произвођаче електричне енергије из ОИЕ, моћи лакше да планира своју производњу, држи у приправности заменске капацитете, то јест електране које ће по потреби морати да укључује или искључује како би се ускладила производња и потрошња струје.

Како нас зелена енергија може заштитити од будућих већих поскупљења електричне енергије? Зар она није скупља од оне коју добијамо из угља?

Основи разлог преласка на ОИЕ није економски већ еколошки, а можемо га тражити и у смањивању увозне зависности и повећању сигурности снабдевања. Такође, без обзира на то што је у последњој деценији забележен веома велики пад цена соларних панела, а у последње време и батерија није за очекивати да ће цена струје произведене из самобалансирајућих соларних електрана у скорије време бити конкурентна цени електричне енергије добијене из конвенционалних извора. Другим речима, повећано коришћење ОИЕ за производњу струје још неко време ће утицати на пораст њене цене.