И ваше дете може постати наркоман

У последње три године више од хиљаду младића и девојака узраста од 17 до 25 година умрло је од дроге, а тамна бројка оних који на хемијским протезама храмљу кроз сопствену младост измиче свим статистикама. Стручњаци тврде да млади о дроги сазнају врло брзо, професори и школе касно, а родитељи – прекасно и имају обичај да кажу да наркоманија представља "сертификат" неуспешног родитељства. 

Студија коју је на узорку од 600 пацијената, који су били лечени у Специјалној болници за болести зависности у периоду од 2003. до 2006. године, урадио др Боро Лазић, шеф стручног тима ове специјализоване медицинске установе, показала је да највећи број зависника – чак 83 процента, потиче из комплетних породица које карактеришу веома поремећени односи. Породичну атмосферу најчешће кроје стални сукоби, свађе и отворено непријатељство, хладан, дистанциран или одсутан отац и доминантна или презаштићујућа мајка.

"Те породице биле су различитог социјалног и образовног статуса и имале су различит број чланова – на лечење су долазили јединци, али и лица која имају по неколико браће и сестара. Међутим, заједничко већини родитеља било је то што су својој деци давали превише права, слободе и поверења, али су наметали премало дужности и обавеза. Поједини родитељи својој деци нису поклањали довољно пажње, тако да су она одлучила да је потраже на неком другом месту, док су други своје наследнике превише тетошили, тако да су они (наследници) закључили да свет постоји само зато да би удовољио њиховим жељама, а да су обавезе намењене другима. И једни и други су болест своје деце схватили као велеиздају, срамоту и незаслужену казну", истиче др Боро Лазић, који је вишегодишње искуство у раду са адолесцентима леченим у Специјалној болници за болести зависности сажео у књизи "То може бити и ваше дете", која ће медијску промоцију имати на овогодишњем Сајму књига.

Анализирајући профил зависника који су лечени у овој болници, др Лазић истиче да је већина тих особа емоционално нестабилна, да има ниску толеранцију на фрустрације и да отворено испољава агресију. Уз базично осећање инфериорности, такву особу често карактерише егоцентричност, амбивалентан однос према примарној породици – нарочито према оцу, поремећаји расположења у виду депресивности, песимизма и осећања беспомоћности, доживљај инфериорности, импулсивност, анксиозност и емоционална нестабилност.

"Снижена толеранција на фрустрације је доминантна карактеристика зависника. Њихова способност конструктивног разрешења конфликтних ситуација, као и способност подношења осујећења, значајно је умањена. У фази развијене зависности, кад је потребна већа количина дроге, често се баве криминалним радњама. У највећем броју случајева марихуана је била дрога која је отворила врата пакла, што не представља никакво изненађење будући да истраживања говоре да је 13 одсто шеснаестогодишњака пробало марихуану и да је њих шест одсто свакодневно конзумира. На наркосцени Србије суверено доминирају и екстази пилуле, а различите епидемиолошке студије сведоче да је у порасту и број зависника од кокаина", истиче др Лазић.

И поред бројних психолошких, социолошких и културолошких теорија, наука о души још није дала дефинитиван одговор на питање – зашто неке особе (не) пробају дрогу и који тип личности лакше и чешће постаје зависан од дроге. Већина истраживача слаже се да су радозналост и знатижеља "окидачи" за први експеримент са дрогама, али наглашавају да психоактивне супстанце "помажу" да се преброде тешкоће у прихватању одговорности и већи захтеви које социјална средина поставља пред младу особу.

"Иако млади дрогу најчешће пробају из радозналости, која је својствена тинејџ-периоду, дрога представља више од забрањеног воћа и више од средства за промену актуелног психичког стања, јер код већине младих особа она елиминише социјалне страхове и постаје инструмент социјализације. Не треба заборавити да се дрога најчешће проба у друштву вршњака и да је она обично у служби афирмације групне припадности и идентификације са члановима групе.