Mедији на испиту људскости

Безосећајно смо газили по члановима Конвенције о правима детета, интервјуисали децу испред школе која су била жртве или сведоци масакра и њихове избезумљене родитеље. Лицитирали смо бројем преминулих. Објавили списак ученика који je требало да буду ликвидирани, давали „дијагнозе” починиоцима масовних убистава у основној школи „Владислав Рибникар” и у селима код Младеновца и Смедерева. Звонили смо на врата комшија деце која су настрадала у трагедијама. Све то не водећи рачуна шта је у интересу јавности да се објави у тренутку када су очи целе земље упрте у ове догађаје, не крије озлојеђеност Ан Мари Ћурчић, новинарка и представница иницијативе „За тебе – важно је” када говори о извештавању медија о два масакра која су се догодила почетком месеца. Оценила је да смо „сви пали на испиту” људскости и емпатије.

„Увек се запитам како би колеге извештавале да се ради о њиховој деци, родитељима или пријатељима”, констатовала је наша саговорница.

Указала је да се таблоидним и сензационалистичким извештавањем изнова повређују и ретрауматизују чланови породицa жртава, али и особе из осетљивих група и напоменула да живимо у земљи која нема развијене системе подршке психосоцијалних услуга у заједници.         

Саговорници „Политике” су сагласни у оцени да су у сатима након трагедија које су нас задесиле медији прекршили бројна правила новинарског кодекса. Јадранка Милановић, из канцеларије Уницефа у Србији, навела је да су медији, иако је канцеларија ове организације у првим сатима и данима након трагедијa издала смернице за етичко извештавање новинара, прекршили правила Конвенције о правима детета, на коју је наша земља ставила законски потпис.

„Прекршен је члан 16. Конвенције о правима детета који свој деци гарантује право на приватност и у којем стоји да ’ниједно дете неће бити изложено произвољном или незаконитом мешању у његову приватност, породицу, дом или преписку, нити незаконитим нападима на његову част и углед’. Деца не смеју да се интервјуишу без дозволе родитеља или старатеља, а нарочито не у ситуацији шока и панике. Забрањено је и објављивање фотографија деце жртава и починиоца злочина, односно пуног имена и презимена детета”, навела је Јадранка Милановић.

Наша саговорница додаје да у свакој ситуацији, ма како трауматична и катастрофична била, медији морају да процене шта је у најбољем интересу јавности и да објављују искључиво званичне информације. Важно је да се нађе баланс између извештавања и потенцијалне штете која се наноси тим извештавањем.

„У смерницима Међународне федерације новинара јасно је наведено да би требало да се избегне објављивање превише детаља о починиоцу злочина да не би дошло до копирања овог чина. Такође, мора се имати на уму да ће фотографије, текстови и видео- записи заувек остати на интернету”, указала је Јадранка Милановић.