Mediji na ispitu ljudskosti

Bezosećajno smo gazili po članovima Konvencije o pravima deteta, intervjuisali decu ispred škole koja su bila žrtve ili svedoci masakra i njihove izbezumljene roditelje. Licitirali smo brojem preminulih. Objavili spisak učenika koji je trebalo da budu likvidirani, davali „dijagnoze” počiniocima masovnih ubistava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i u selima kod Mladenovca i Smedereva. Zvonili smo na vrata komšija dece koja su nastradala u tragedijama. Sve to ne vodeći računa šta je u interesu javnosti da se objavi u trenutku kada su oči cele zemlje uprte u ove događaje, ne krije ozlojeđenost An Mari Ćurčić, novinarka i predstavnica inicijative „Za tebe – važno je” kada govori o izveštavanju medija o dva masakra koja su se dogodila početkom meseca. Ocenila je da smo „svi pali na ispitu” ljudskosti i empatije.

„Uvek se zapitam kako bi kolege izveštavale da se radi o njihovoj deci, roditeljima ili prijateljima”, konstatovala je naša sagovornica.

Ukazala je da se tabloidnim i senzacionalističkim izveštavanjem iznova povređuju i retraumatizuju članovi porodica žrtava, ali i osobe iz osetljivih grupa i napomenula da živimo u zemlji koja nema razvijene sisteme podrške psihosocijalnih usluga u zajednici.         

Sagovornici „Politike” su saglasni u oceni da su u satima nakon tragedija koje su nas zadesile mediji prekršili brojna pravila novinarskog kodeksa. Jadranka Milanović, iz kancelarije Unicefa u Srbiji, navela je da su mediji, iako je kancelarija ove organizacije u prvim satima i danima nakon tragedija izdala smernice za etičko izveštavanje novinara, prekršili pravila Konvencije o pravima deteta, na koju je naša zemlja stavila zakonski potpis.

„Prekršen je član 16. Konvencije o pravima deteta koji svoj deci garantuje pravo na privatnost i u kojem stoji da ’nijedno dete neće biti izloženo proizvoljnom ili nezakonitom mešanju u njegovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, niti nezakonitim napadima na njegovu čast i ugled’. Deca ne smeju da se intervjuišu bez dozvole roditelja ili staratelja, a naročito ne u situaciji šoka i panike. Zabranjeno je i objavljivanje fotografija dece žrtava i počinioca zločina, odnosno punog imena i prezimena deteta”, navela je Jadranka Milanović.

Naša sagovornica dodaje da u svakoj situaciji, ma kako traumatična i katastrofična bila, mediji moraju da procene šta je u najboljem interesu javnosti i da objavljuju isključivo zvanične informacije. Važno je da se nađe balans između izveštavanja i potencijalne štete koja se nanosi tim izveštavanjem.

„U smernicima Međunarodne federacije novinara jasno je navedeno da bi trebalo da se izbegne objavljivanje previše detalja o počiniocu zločina da ne bi došlo do kopiranja ovog čina. Takođe, mora se imati na umu da će fotografije, tekstovi i video- zapisi zauvek ostati na internetu”, ukazala je Jadranka Milanović.