Kup.	Prod.	Sred.
117.12	117.82	117.47
111.51	112.18	111.84
113.11	113.79	113.45

Magazin

11.05.2022 u 16:06

I pogrešna uverenja su deo nas

Sklonost čoveka da opisuje događaje i ljude oko sebe je prirodna i potrebna, jer na taj način pridaje značenje svemu što ga okružuje i logički uređuje svoja opažanja. To činimo u skladu sa svojim uverenjima. Cenićemo i smatrati dobrim one osobine i načine ponašanja koji su u skladu s našim vrednosnim sistemom i uverenjima. Postupke i događaje koji su u suprotnosti s našim uverenjima smatraćemo lošim, neprihvatljivim, pogrešnim. Uticaj vaspitanja i iskustva Na formiranje naših uverenja u najvećoj meri utiču odgoj, kultura i rana iskustva. Da bismo bolje razumeli na koje sve načine opisujemo ljude i šta sve utiče na naša opažanja, hajde da zamislimo jednu osobu, uspešnu i posvećenu razvoju karijere. Kako bismo sve mogli da je opišemo? Mogli bismo da joj pridodamo prideve kao što su

Magazin

29.04.2022 u 15:38

Psihološki aspekti neplodnosti

Svi mi uglavnom verujemo da do začeća može da dođe kada želimo. Zbog toga su ponavljani neuspešni pokušaji začeća povezani sa širokim spektrom emocionalnih reakcija koje doživljavaju parovi suočavajući s problemom neplodnosti. Sterilitet (neplodnost) definiše se kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon najmanje godinu dana redovnih, nezaštićenih seksualnih odnosa. Uglavnom se dijagnostikuje posle 12 meseci neuspešnog pokušaja začeća, ako je žena mlađa od 34 godine, ili nakon šest meseci, ukoliko je žena starija od 35 godina ili ima istoriju ponavljanih pobačaja. Tiha i bolna borba Neplodnost je tiha borba. Kako vreme prolazi postaje sve tiša, a sve bolnija. Prema različitim istraživanjima, parovi koji se trude da ostvare trudnoću saopštavaju da najviše osećaju anksioznost,

Društvo

19.04.2022 u 21:51

O patnji izveštavati s posebnom pažnjom

U organizaciji inicijative „Za tebe – važno je” i Psihološkim centrom za mentalno zdravlje u zajednici „Mental Hab” iz Novog Sada počela je kampanja pod nazivom „Stavi se u moje cipele” koja ima za cilj skretanje pažnje šire i stručne javnosti na posledice tabloidnog i senzacionalističkog izveštavanja o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol. Dakle, tu su pre svega misli na samoubistvo, ubistvo, saobraćajna nesreća, odnosno fizičko ili seksualno nasilje koje pojedini mediji smatraju temom koja izuzetno zanima njihovu publiku i čitaoce. Kako u razgovoru za naš list ističe An Mari Ćurčić, novinarka i predstavnica inicijative „Za tebe – važno je”, svedoci smo da u rastućem broju medija, uključujući i one koji se u javnosti ne percipiraju kao tabloidi, rubrika „crna hronika”

Društvo

15.04.2022 u 19:39

Onlajn razgovor i konsultacije s psihologom

Platforma za besplatne zdravstvene konsultacije „DokTok” pokrenula je kampanju „Razgovor koji leči” u saradnji s Psihoanalitičkim društvom Srbije, u okviru koje je omogućena besplatna psihološka podrška svakoga dana. Razgovori s psihoterapeutima i psiholozima obavljaju se svakoga dana na sajtu platforme „www.doktok.rs”, gde građani mogu da pogledaju listu psihologa, njihovu dostupnost i slobodne termine, kao i da zakažu svoju konsultaciju kod odabranog stručnjaka ili se odmah povežu s nekim od trenutno dostupnih. – Poslednjih godina briga o mentalnom zdravlju postaje sve prihvaćenija i jednako važna kao i fizičko zdravlje, te se i mogućnosti te nege i brige sve više prilagođavaju potrebama pojedinca. Uz pomoć telemedicine mogućnost onlajn razgovora sa stručnjakom postala je dostupna

Magazin

12.04.2022 u 14:02

Govor tela nas odaje

Onlajn komunikacija i upotreba zaštitnih maski samo su neke od okolnosti koje pažnju iznova skreću na važnost poruka koje razmenjujemo na neverbalni način – kroz položaj i pokrete tela, izraze lica, gestikulaciju rukama, intonaciju i jačinu glasa. Svakodnevno, na ulici, u prodavnici ili prevozu, svako od nas šalje i odgovara na više hiljada poruka bez upotrebe reči. Takve poruke u ponašanju brzo opažamo jer usmeravaju odgovore na pitanja kako se neko odnosi prema drugima i načinu na koji vidi sebe. Suočen sa sve bržim tempom života, ipak, savremeni čovek se više usredsređuje na reči, dok neverbalno često previđa u procesu primanja i slanja poruka. Upravo ta okolnost doprinosi mnogim nesporazumima i čak njihovom prerastanju u sukobe. Neverbalne poruke O složenosti i značaju neverbalne

Mozaik

30.03.2022 u 15:10

Kako do boljih odnosa s najbližima

Verujem da ne prođe dan a da se ne zapitate – zašto mi je odnos s njom/njim tako loš? Zašto što god da kažem ili uradim ispadne nekako pogrešno? Šta je uopšte važno u odnosima? Bilo da su u pitanju ljubavni, partnerski, rodbinski ili prijateljski, u suštini – sve su to međuljudski odnosi, koji nužno imaju neke zajedničke karakteristike. Kako do kvalitetnijih odnosa s najbližima? Evo kratkih preporuka koje nisu rangirane po važnosti, jer su sve podjednako važne. Komunikacija Važno je da bude otvorena, direktna. Potrudimo se da drugoj osobi saopštimo svoje potrebe, želje i strepnje. Neka te poruke budu jasne, nedvosmislene, bez durenja i besa. Nekad je lakše da ih prvo zapišemo, a zatim i izgovorimo. Nekad će proći neko vreme pre nego ih izgovorite – i to je u redu. Desiće se i da

Magazin

15.03.2022 u 17:20

Mi biramo koga ćemo da volimo

Kao i mnogi od nas, odrasla sam gledajući romantične filmove u kojima postoji ideja o gotovo magičnom spajanju dve osobe, odnosno ideja da se sve prepreke mogu prevazići ukoliko postoji sudbinska veza između dvoje ljudi. Bilo mi je potrebno vreme da steknem realniju sliku o toj složenoj i dinamičnoj temi zvanoj ljubav. Sećam se koliko mi je strašna bila rečenica koju sam čula na studijama psihologije: „Mi biramo u koga ćemo da se zaljubimo”. Kao što sam i ja imala poteškoća da prihvatim i razumem tu maksimu i moji klijenti – bez obzira na pol i godine – često imaju poteškoća s njom. Teško je sagledati ljubav kao aktivni proces u kojem mi igramo značajnu ulogu. Dr Jovana Trbojević Jocić, psiholog, psihoterapeut (Foto lična arhiva) Prihvatanje odgovornosti Za razliku

Magazin

07.03.2022 u 15:58

Samopoštovanje u virtuelno doba

Na društvenim mrežama ljudi plasiraju priče o svojim uspešnim karijerama, putovanjima, izgledu, „vrhunskim” provodima i poređenje s tim može poljuljati poštovanje prema sebi. Nije zdravo da malo vrednujemo sopstvena nastojanja, mišljenja i ideje Kakvo mišljenje imamo o sebi? Da li nam je važno šta drugi misle o nama? Da li vrednujemo sami sebe? Recimo, kao mladi želimo da budemo uspešni đaci i dobri drugari, da budemo popularni, a možda i ne želimo da se previše opterećujemo okolinom i želimo da živimo neko vreme u „svom svetu”. S godinama dolaze veće ambicije, obrazovanje i uspeh u poslu, ljubav, porodica, putovanja, zarada, zabava, uticaj na društvo, sve što nam padne na pamet kao dobra ideja. Onda kada smo nešto smisleno zamislili, trebalo bi da se potrudimo da to i ostvarimo. Ako u tome

Društvo

06.03.2022 u 21:55

Kad se mladi nađu pred „nerešivim” problemima

Tokom ambulantnog dana između 20 i 30 adolescenata uđe u ordinaciju dr Danila Pešića, psihijatra na odseku namenjenog adolescentima Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, a dugogodišnje iskustvo ovog stručnjaka za dušu mladih govori da će jedan od njih sigurno potražiti pomoć zbog svađe s roditeljima, a nakon njega u ordinaciju će ući tinejdžerka na ivici suza koju je ostavio dečko. Posle nje pojaviće se mladić koji „čuje neke glasove”, njega će zameniti vidno uznemirena devojka koju je grupa drugarica ismevala na „Instagramu”, a nakon toga pomoć će potražiti tinejdžer koji je pokušao da se ubije jer mu se čini da život više nema smisla. Iako su pandemija virusa korona, višemesečni život o socijalnom karantinu i embargo na proslave punoletstva, ekskurzije i maturske večeri svakako

Magazin

02.02.2022 u 16:15

Negativne misli i blokirajuće emocije

Svi ponekad imamo doživljaj da nas svet „guši”, da smo potpuno neuspešni u životu, kada, kako bi to pesnik rekao, „duša od svega tugu tka”. Nekima se to dešava veoma često i značajno utiče na kvalitet njihovog života. U tim slučajevima najčešće se radi o stvaranju „začaranog kruga” između negativnih misli i blokirajućih emocija. Da bismo znali da se borimo protiv negativnih misli, potrebno je da znamo da ih prepoznamo. One se uvek javljaju kao gotovi zaključci kojima nisu potrebni dalji dokazi: „lift će se sigurno pokvariti”, „danas padam na ispitu”, „ljudi oko mene stalno me lažu”... Često se javljaju pred neke važne događaje u našem životu i posle stresnih situacija, ali mogu da se jave u bilo kom trenutku. Opasne isključive tvrdnje Prema sadržaju mogu biti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: psiholozi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће