Марама као симбол раскола иранског друштва

Иако су вишемесечни протести спласнули, а морална полиција укинута, борба због хиџаба, која је далеко више од питања ношења мараме, очигледно остаје централни део раскола иранског друштва. Томе у прилог говори и то што су пажњу јавности привукла новија дешавања у Техерану, попут постављених билборда који сугеришу да би жене требало да носе мараме у част својих мајки. Међутим, дешава се супротно, први пут од иранске Исламске револуције 1979. све више жена то – не чини. Медији извештавају да је приметан отворени пркос жена да не покривају косу и да таква атмосфера представља нови изазов за власт која не намеће хиџаб само преко билборда.

Полиција за морал укинута је након избијања демонстрација због смрти младе Махсе Амини у септембру након што је ухапшена, јер наводно није адекватно носила мараму. Амини је умрла три дана након што је полиција за морал одвела у „центар за преваспитавање” што је изазвало велике протесте у земљи и широм света. Међутим, медији брује о томе да сада уместо патрола, власти користе системе паметних камера за идентификацију жена које не носе мараме. Иранска полиција истиче да се ослања на технологију да би спречила тензије и сукобе грађана. Запажене су свађе и физички обрачуни због неслагања око става да борба против „скидања марама и голотиње” спада у њихову верску дужност. Медији преносе да полиција затвара трговине, забавне комплексе и ресторане у којима запослене жене не носе мараме, у којима услужују жене откривене косе, упозоравају жене на јавним местима, на аеродромима, на улици. Стога бројне организације истичу да не виде на који начин пропаганде, чији је циљ подстицање подела, кореспондирају са слогом и солидарношћу у друштву. Слоге нема. Док једни сматрају да они који су против хиџаба дестабилизују социјалну сигурност и деле друштво, други, пак, говоре да је отпор наметнутом кодексу облачења заправо борба за слободу и бољи живот млађих генерација. Тако се оне које носе мараме окрећу против оних које их скидају и хиџаб опет доминира у полемици у јавном простору.

Пре избијања демонстрација у септембру било је могуће видети жене без хиџаба у Техерану, али много ређе него што је сада случај. Девојке би пустиле мараме да „склизну” на пола главе, до пунђе. Када је иранска млада шахисткиња Сара Кадем без хиџаба наступила на међународном турниру у Казахстану, медији су писали да то постаје рутина и у иранској престоници. „Фигаро” и „Паис” известили су у јануару да је Сара стигла у Шпанију и да ће тамо остати јер се због претњи не сме вратити у домовину.

Прошлог месеца је врховни вођа ајатолах Али Хамнеи послао поруку онима који пркосе обавезном кодексу одевања рекавши да уклањање хиџаба није дозвољено ни политички, ни исламски. Тврдио је да се женама које то одбијају манипулише и да нису свесне ко стоји иза овог политичког потеза, те да се непријатељски шпијуни боре против хиџаба.

Државни медији и новинска агенција „Мизан” преносе да је циљ нових потеза спречавање отпора против закона о хиџабу, додајући да, како преноси Ројтерс, такав отпор „каља духовну слику земље и шири несигурност”. Поједини тамошњи новинари објављују детаље „неморалних” ситуација у тржним центрима приказујући жене распуштене косе док обилазе бутике или проводе време са мушкарцима у куглани. Наводе и да је шеф атлетског савеза поднео оставку након што су поједине учеснице полумаратона у Ширазу скинуле мараме. Критичари верују да ће ова напета ситуација пробудити бунт код оних који су ћутали током минулих протеста. По њима су наведена дешавања знак да ће доћи до нове ескалације сукоба и да се борба неће водити само око марама. Протести су престали, али влада бојазан да то није крај јер главни узроци кризе нису решени.