Да ли се назире крај ере литијумских батерија

Иако већ доминирају производњом литијумских батерија, које су главни кривци за успон мобилних телефона и за трансформацију ауто-индустрије, кинески научници већ сада држе команде под којима настаје следећа велика иновација у свету пуњивих батерија – замена литијума натријумом. Овај материјал, кажу стручњаци, неупоредиво је јефтинији а и има га далеко више. Приписују му и да, за разлику од литијума, задржава скоро сав свој напон када температуре падну дубоко испод нуле.

Значи ли то да је одзвонило литијуму?

– Литијума има у довољним количинама, али је компликован процес издвајања и пречишћавања за производњу батерија. Али не мислим да је ово крај литијум-јонских батерија, већ су моје прогнозе да ће се оне користити наредних тридесетак година. Прва технологија која је копирала литијум – јонску батерију је натријум-јонска, али се користе другачије компоненте и оне могу бити јефтиније. Наиме, код литијум-јонских батерија за катоду се користи алуминијум као колектор струје, а за аноду – бакар. Али у случају натријумске батерије за обе се може користити алуминијум. Такође, натријум је много распрострањенији од литијума и много га је лакше добити –  за „Политику” др Даниел Мијаиловић, асистент на Катедри за конструкционе и специјалне материјале Технолошко-металуршког факултета (ТМФ) у Београду.

Истраживања о коришћењу натријума за батерије почела су озбиљно седамдесетих година прошлог века и тада су на челу биле Сједињене Америчке Државе. Кључни напредак су дали јапански истраживачи пре десетак година, али од тада су кинеске компаније преузеле водећу улогу у комерцијализацији технологије. Од 20 фабрика натријумских батерија, које су планиране или већ у изградњи широм света, 16 се налази у Кини, према подацима консултантске фирме „Benchmark Minerals”. Процене су да ће за две године у Кини бити смештено скоро 95 одсто светског капацитета за производњу натријумских батерија. Иако ће њихова производња и даље бити мала наспрам литијумских, неоспорно је да се њихов напредак убрзава.

– Али једна неће укинути другу. Не постоји идеална технологија, ни батерија која би задовољила све потребе тржишта. У електричном аутомобилу литијумска батерија је тешка и до 900 килограма, а натријумске су још теже и то би представљало проблем. Међутим, ове батерије своју примену могу да нађу за складиштење енергије у мрежама где није битна њихова тежина, већ колико може да издржи циклуса пуњења и пражњења. Богати грађани Америке већ користе „Теслин” пауер вол, систем који чува енергију произведену из соларних панела. Дакле, накаче их на кућу, током дана се пуне са соларних панела, а касније се користе за пуњење аутомобила и кућних апарата. А када нестане струје на локалној мрежи имају алтернативу – прича Мијаиловић.

Широм света све су већи апетити за батеријама у којима ће да се складишти енергија док сија сунце и дува ветар, а потом да се користи као замена за електричну енергију коју покреће угаљ или гас. Тако се струја у кинеској провинцији Шандонг продаје и до 20 пута скупље у раним вечерњим сатима када је потражња велика, него у подне када је мрежа преплављена са више соларне енергије него што је потребно.

А ко ће бити доминантан на тржишту аутомобила умногоме зависи од батерија и због тога су најпознатије фабрике аутомобила почеле да производе и батерије. Између осталих ауто-гиганата, подсећа наш саговорник, недавно је и немачка фабрика „Фолксваген” одлучила да у Канади подигне постројење у којем ће сами производити батерије за своје аутомобиле.

– У електричном аутомобилу је најскупљи део батерија, а у њој катода. Увелико се ради на томе да се пронађе нова катода која ће имати задовољавајућу густину енергије, која ће бити безбедна, економски прихватљивија… Иде се ка новим технологијама, а која ће да доминира видећемо. Рецимо, највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле CATL успео је да у једној батерији користи и натријумске и литијумске ћелије. Напредак, када је реч о батеријама, од хемичара су преузели инжењери који осмишљавају како да што ефикасније спакују батерију, јер то подразумева боље перформансе. Дефинитивно нас чека револуција – сматра др Мијаиловић.

Док Кина доминира литијумом, у трци ка лидерству у натријуму срећу може да поквари само природа. А она је, са више од 90 одсто светских резерви натријум-карбоната, наградила САД.