Брже до српског пасоша

Безвизни режим који Србија има са Европском унијом постојан је и реализује се у складу са свим правилима која за њега важе, кажу у Министарству за европске интеграције (МЕИ) поводом медијских навода да је из Брисела стигло упозорење о угрожености безвизног режима у случају да буду усвојене предложене измене Закона о држављанству. Превише је, како се наводно прибојавају у ЕУ, либералан и могао би некима из трећих држава да послужи само као „зелена карта” за улаз и останак на територији Европске уније.

„Као кандидат за чланство у ЕУ, институције наше државе у свакодневном су контакту са представницима Уније и њеним телима по свим питањима из приступног процеса, па и у вези са изменама и допунама Закона о држављанству”, истичу у овом министарству за „Политику”.

Највећа промена у закону који је Влада Србије 4. маја послала у скупштинску процедуру тиче се времена боравка у нашој земљи неопходног да би странац добио српски пасош. Уместо три године, како је прописано важећим законом, изменама се предлаже да у наше држављанство „може бити примљен странац који на основу одобреног привременог боравка живи у Републици Србији најмање једну годину пре подношења захтева за пријем у држављанство”. Услови које мора да испуни jeсу да је стекао средње или високо образовање у Србији или поседује решење о признавању стране високошколске исправе издато од надлежног органа у Србији, затим да обавља самосталну делатност или је запослен или радно ангажован код послодавца који има седиште и који обавља делатност на нашој територији и „стари” услов – изјава да Србију сматра својом државом. Уз ову изјаву у српско држављанство може бити примљен и супружник особе које је испунила ове услове и стекла наш пасош.

„Фајненшел тајмс” је 11. маја објавио да је након упозорења Брисела Србија обуставила планове да из економских разлога странцима додели српски пасош после свега 12 месеци боравка на територији. Лист је пренео, како је јавила Бета, изјаву неименованог саветника српске владе да је нацрт закона о држављанству био „само предлог” који „није прихваћен”. Европска комисија је, према овим наводима, у саопштењу навела да надзире безвизни режим Београда „како би спречила и ублажила евентуалне безбедносне ризике за Европску унију”.

У Министарству за европске интеграције за наш лист кажу да су информисали надлежне у ЕК да новине које овај закон садржи имају за циљ да у Србију привуку најквалитетнију, висококвалификовану радну снагу из других држава, која има одређена знања и вештине дефицитарне на нашем тржишту рада. Нове одредбе треба да додатно допринесу сталном расту БДП-а кроз развој привреде, одржање финансијске стабилности и побољшање животног стандарда наших грађана.

„Тако су мотиви Републике Србије исти као и мотиви које имају бројне државе чланице ЕУ, које либерализују своје релевантне законе како би се управо грађанима са западног Балкана омогућили лакши боравак и добијање радних дозвола у ЕУ, мотивисани, пре свега, сопственим даљим економским развојем. И сама ЕУ је недавно предложила систем ’плавих карата’ за брже стицање држављанства за висококвалификовану радну снагу, јер се сви суочавамо са истим проблемом и потребом да буде ефикасно решен”, наводе у МЕИ.

Подсећају да је у законски предлог уграђена заштитна клаузула да се захтев за стицање држављанства може одбити иако су испуњени општи услови – ако надлежна институција оцени да постоје разлози који би могли наштетити безбедности и заштити интереса Србије.

„Дакле, институције наше државе ће у сваком конкретном случају, поред испуњености општих услова једнако ценити и испуњеност услова када су у питању безбедносни ризици за Републику Србију али и за Европску унију. Такође, напомињемо да Србија, за разлику од бројних држава чланица ЕУ и других из региона, нема одредбу нити у постојећем, а неће је имати ни у новом закону, која би омогућавала инвеститорима да по том основу добију наше држављанство”, истичу у овом министарству.

У предлогу који је влада упутила Народној скупштини наведено је да су препознати проблеми у досадашњој регулативи – дуге процедуре и рокови, као и строги услови који су странцима отежавали да добију наш пасош. И председник Србије Александар Вучић у децембру прошле године је најавио да ће због недостатка радне снаге морати да се поједноставе процедуре за добијање држављанства Србије.

Олакшице за држављанство, наравно, односиле би се и на хиљаде Руса који су у Србију стигли од фебруара 2022. године, када је почео рат у Украјини. И та чињеница сигурно је „упала у очи” надлежнима у ЕУ. Вест о плановима власти у Београду да мења закон о држављанству протеклих недеља се проширила, како је пренео „Фајненшел тајмс”, и на руским друштвеним мрежама, па су се многи Руси заинтересовали за могућност одласка у Србију.

На јавним расправама о нацрту закона о држављанству, које су у организацији МУП-а одржане у априлу у Београду, Новом Саду и Нишу, упозоравано је на потенцијалне замке оваквих законских решења. У извештају о јавним расправама, који је објављен на сајту МУП-а, наводи се да је више учесника изразило бојазан да значајно либералнији приступ стицања држављанства Србије може бити злоупотребљен. Истакли су да постоји опасност да поједини странци након овако убрзаног стицања држављанства неће желети да наставе живот у Србији већ ће искористити наш пасош само да оду у неку од земаља ЕУ. Такође, речено је и да овакве злоупотребе могу да угрозе позицију Србије и да се одразе на визну либерализацију.

Поједини критичари предлога закона сматрају да би олакшицама за држављанство Србија била преплављена странцима из Русије, Кине, Блиског истока, Африке и Азије. Тиме би наша земља постала држава досељеника који не знају наш језик и културу, али би имали сва права као грађани Србије.

На јавним расправа изнето је неколико предлога, између осталог, да се дужина привременог боравка из члана 15 закона продужи са једне на три године и да као додатни услов за пријем у држављанство Србије странац мора да приложи доказ о познавању српског језика и положен државни тест познавања српске историје, културе и уставног уређења.

Похвале европске комесарке

Комесарка за унутрашња питања ЕУ Илва Јохансон током своје недавне посете Београду похвалила је Србију због усаглашавања са визном политиком ЕУ, кажу у МЕИ за наш лист. „То значи да смо у договору са партнерима из ЕУ донели низ мера – раскинули споразуме о безвизном путовању са шест држава, појачали сарадњу билатерално и трилатерално, преговарамо нови оперативни споразум са Фронтексом у циљу смањења броја миграната. Све те мере су у кратком року дале одличне резултате и за то је Србија била похваљена не само од представника Европске комисије већ и од појединачних држава чланица Уније”, истичу у Министарству за европске интеграције.