Тробојка се још вијори у Северној Митровици

Косовска Митровица – Ништа се није променило од прошлог петка, пет дана како је косовска застава постављена на прозору зграде општине северна Митровица изграђене средствима владе у Приштини. Тог дана је, подсетимо, Ерден Атић, муслиман из Бошњачке махале у мултиетничком делу града на Ибру, преузео надлежност првог човека општине по косовском систему. И док косовска застава стоји окачена на прозору косовске зграде, дотле је на непун километар, испред саме зграде Општине Косовска Митровица која функционише у систему Републике Србије, на јарболу, на утврђеном постаменту, српска тробојка, симбол српске државе. Како кажу надлежни – одатле се неће ни склањати.

Хоризонтална тробојка са црвеним, плавим и белим пољем исте висине, са малим грбом, на овом месту је од 2015. године. У близини је новосаграђене аутобуске станице, на километар од новог моста на реци Ибар, у делу који води ка Дудином кршу и магистралном путу који иде из Приштине, преко општина Звечан и Лепосавић и даље  ка Јарињу и централној Србији. Од 1999. руководство општине и запослени  у српском општинском систему више пута су мењали локацију да би коначно место нашли у згради која је изграђена средствима Владе  Републике Србије. До рата је општинска зграда била у јужном делу града, у којем од 1999. осим породице свештеника нема више ниједног Србина.

Селили су се од тада  „српски општинари” са једног на други крај северне Косовске Митровице. Првобитно су били у објектима „Црвеног сигнала” у делу код Медицинске школе, потом у Колашинској улици, у мултиетничком делу код насеља „Три солитера”, потом у објектима „Трепче” у делу града где се сада налазе Ректорат Приштинског универзитета чији факултети функционишу по наставном плану и програму Републичког министарства просвете, затим суд који је прво био у надлежности Унмика, а сада у њему седе само албански радници правосуђа, полицијска станица у којој су од 5. новембра прошле године само албански полицајци... Да би се пре осам година коначно „скрасили” у згради површине од око хиљаду квадратних метара.

Општина Косовска Митровица од потписивања Бриселског споразума 2013. године функционише као привремени орган и на услузи је Србима, који чине 99 одсто становништва града на Ибру, али и свим осталим заједницама. На услузи је свима који поседују документа државе Србије, као и свих претходних година од завршетка сукоба на овим просторима. Истог дана када је косовска застава истакнута на прозору зграде у Бошњачкој махали, званичници Српске листе прогласили су „окупацију севера”.

И сами Срби, свесни претње која се над њима надвија, понашају се као да Атић, који се изјашњава као Албанац, није засео у функционерску столицу. Кажу да је Косовска Митровица српски град све док се српска тробојка вијори на згради Привременог органа Општине Косовска Митровица, али и по целом граду. Пре свега, дуж шеталишне зоне, од Трга кнеза Лазара до Главног моста на Ибру, као и на свим установама које функционишу у систему Републике Србије. Али и на балконима и оградама дворишта српских кућа.

Коментаришу људи да „Атић може да ради шта год хоће у згради коју је градила Приштина”, али да „никако не сме да насрће на објекте који су изграђени средствима Владе Републике Србије”. А српским средствима изграђене су и општинске зграде у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, где су до 5. новембра прошле године, када су Срби на северу колективно напустили приштинске институције, Срби, Албанци, Бошњаци и сви други заједно радили. Под истим кровом функционисала су оба система, све до момента када су Срби рекли „не” Куртијевом терору.

Свакодневно је присутна бојазан од упада албанских градоначелника и њихових одборника у српске општинске зграде у преостала три места на северу. На основу резултата нелегитимних априлских избора и преостале три општине на северу – Звечан, Лепосавић и Зубин Поток – прелазе у руке Албина Куртија и његових помагача. До 28. маја је на основу приштинског закона о изборима рок да „изабрани” градоначелници положе заклетву и заузму фотеље.

Срби су даноноћно на опрезу, а како је најавила Српска листа, „уколико од 1. јуна Курти не престане са репресалијама, Срби ће свим средствима бранити север Косова”. Мање од недељу дана је остало да остала три Албанца из редова Самоопредељења и Демократске партије Косова (ДПК) преузму надлежности, а где ће „положити заклетву” и да ли ће им неко дозволити да постављају косовску заставу, за сада је непознаница. И нова претња за мир и сигурност људи на северу Косова и Метохије.

У фотељу са 553 гласа

Срби не признају самозваног председника северне Косовске Митровице Ердена Атића, јер је само 13 њих, од преко 43.000 колико их је уписано у бирачки списак на северу Космета, изашло на косовске изборе 23. априла. Не признају изборе које је најмногобројнија српска политичка групација, Српска листа, бојкотовала. Не признају Атића, кандидата Куртијевог Самоопредељења, који је сео у фотељу са само 553 гласа од око 20.000 уписаних бирача у Митровици. Атић је већ јуче најавио своје „активности”, али осим његове заменице Катарине Ађанчић, коју је он именовао, а Срби се  и после пет дана затечени питају „по којем основу се она нашла на том месту”, никога не занима какви су његови планови.