Чубар за љубавни напитак и болан стомак

Од давнина му се прописују својства афродизијака, ублажава грчеве и спречава надутост, користи се за упале на кожи. Подсећа на бибер, али је мање иритантан, па је омиљен и као зачинНа нашим просторима чубар (Сатуреја хортенсис Л.) се гаји као зачинска и лековита биљка. У домаћинству и индустрији меса то је изузетан зачин за махунарке, месо, јела од поврћа, салате и зимнице.

У народу је биљка позната и као бресина, бажулек,  чуберица, јабер, кубар, чубрика, чубрица, чумборак, чупар, чабр, шчубрика, итд. Лековите материје чубра имају јако антибактеријско, антивирусно и антигљивично дејство. Пречишћава организам, побољшава варење и ублажава надимање, јер утиче на цревну перисталтику, а може се користити и против дијареје.

Омиљени мушки чај

Нека истраживања показала су да се употребом чаја од чубра повећава полна моћ код мушкарца.

У нашим крајевима, као и другим деловима јужне Европе, расту многе врсте дивљег чубра. Културне форме ове биљке гаје се због веома ароматичног лишћа које се употребљава као зачин у јелима и конзервама. Гаји се, углавном, у вртовима и баштама као споредни усев. Данас се највише гаји у Француској, Шпанији, Немачкој, Канади, САД и Хрватској.

Кад је реч о гајењу, има умерене захтеве у погледу топлоте, влаге и земљишта. На јако плодном земљишту или ако се биљке превише ђубре азотом, гранчице се издужују и много изгубе у квалитету. Чубар воли сунчане положаје и не подноси засењивање. Производи се из расада, мада се може сејати на стално место. Сеје се од средине априла до средине јуна. У току вегетације окопава се и по потреби залива.

Бере се у почетку цветања, јер су тада биљке најароматичније, одсецањем или чупањем целих биљака. Троше се свеже гранчице или се биљке осуше у хладу па се осушено лишће употребљава као зачин.

Према ботаничкој класификацији припада фамилији уснатица (Ламиацеае), потфамилији Непетоидеае и роду Сатуреја. Врсте које припадају потфамилији Непетоидеае карактерише висок садржај етарског уља који износи више од 0,5 одсто.

Ова једногодишња биљка нарасте до 30 сантиметара од гранате основе. Цвета од јула до септембра.

Пореклом је из источног Средоземља и Средњег истока. Претпоставља се да му име потиче од речи сатир јер се некада користио као афродизијак. У старом Риму и Грчкој травари су од чубра правили љубавне напитке, приписујући му афродизијачка својства. Најраније га спомиње Вергилије, који га је узгајао као храну за пчеле. Захваљујући Римљанима доспео је у Енглеску, где је веома омиљен зачин. Укус и мирис веома подсећају на бибер, па се повремено користи као замена за овај зачин.

Чубар ублажава грчеве у стомаку, појачава апетит и уништава паразите у дигестивном тракту. Делује и као диуретик. Верује се да стимулативно утиче и на полни нагон. Сок се користи против уједа пчела и оса. У француској медицини, споља се користи као лек против шуге.

Од биолошки вредних материја садржи етарско уље око два одсто, у коме доминира тимол и карвакрол. У завидним количинама присутна је и целулоза, минералне материје, беланчевине и витамин А. Етарског уља највише има у фази цветања. Етарско уље је житко, светложуте боје, с оштрим мирисом који подсећа на тамјан. Садржи терпенске угљоводонике и феноле. Користи се у прехрамбеној, парфимеријској и фармацеутској индустрији.

Због фенолних једињења у етарском уљу има јако антисептично дејство. Употребљава се као врло корисна и нешкодљива мирисна биљка за лечење органа за дисање, варење и мокрење, а споља за лечење разних упала коже и слузнице. Ублажава болове у стомаку, цревне и желудачне грчеве, побољшава рад јетре и жучи, помаже при искашљавању слузи, на кожи и слузокожи. Користи се код пролива и стомачних тегоба јер помаже рад желуца. Истраживања су показала да има изражено антивирусно дејство, нарочито код херпеса.

Уз пасуљ и салате

У кулинарству, с обзиром на своју опорост, користи се као зачин за јела од меса и поврћа која се дуго кувају. Чубар се повезује с пасуљем, а одличан је и уз све остале махунарке. Такође, добар је са зељем, коренастим поврћем, луком и ублажава њихов јак мирис који настаје приликом кувања. Чубар се најчешће додаје у јела од јагњетине, свињетине и дивљачи. Добар је с масном рибом. Може се додати и у салате, посебно је добар с кромпиром, пасуљем и салатом са сочивом.

Чубар се додаје у различита јела, а својим љуткастим укусом подсећа на бибер. У историји се дуго користио уместо бибера. Мање иритантно делује на слузницу желуца и црева па је здравији од бибера. У кулинарству се користи свеж, а може и као сушени зачин. Месу даје веома пикантан укус. Његово битно својство је да делује против надутости па се додаје у јела од пасуља, боба, грашка и других махунарки. Ипак, с употребом не би требало претеривати, јер јака арома може јела да учини горким.