Враћа се сјај Алтун-алем џамији у Новом Пазару

Нови Пазар – Алтун-алем џамија спада у ретка ремек-дела исламске архитектуре у Србији и налази се под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја. Често је називају новопазарском лепотицом, али зуб времена (саграђена је почетком 16. века) и понекад погрешна „шминка” нашкодили су њеном изгледу, а влагом начети зидови и лукови запретили су да угрозе унутрашњост и безбедност верника. Прошле седмице спремност да џамији врате стари сјај и заједно учествују у обнови Алтун-алем џамије потписима на споразум потврдили су министар туризма и омладине у влади Србије Хусеин Мемић, градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац и председник Мешихата Исламске заједнице у Србији муфтија Мевлуд Дудић.

Да је држава спремна да помогне обнову и рестаурацију Алтун-алем џамије најавио је приликом недавне посете Новом Пазару и председник Србије Александар Вучић. Преко Министарства туризма држава у обнову ове муслиманске богомоље уложиће 56 милиона динара, а из градског буџета Новог Пазара издваја се 11 милиона. Муфтија Дудић истиче да је ово велики догађај за Исламску заједницу, за Нови Пазар и Србију. Џамија се налази у Првомајској улици, поред некадашње „царске џаде”, недалеко од Иса-беговог хамама. Градоначелник Нихат Бишевац, сем намере да град учествује у обнови Алтун-алем џамије, најављује и обнову хамама и спремност да се из градског буџета финансирају археолошки радови код најстаријег јавног купатила у Србији.

Министар туризма и омладине Хусеин Мемић похваљује замисли градског руководства да учествује у обнови џамије и хамама, у Првомајској улици, али и претварању улице у пешачку зону, како би се тај простор заокружио као туристима занимљива целина. Он је најавио да ће његово министарство 50 милиона динара уложити и у обнову дома у манастиру Сопоћани.

Алтун-алем џамија већ је опасана скелама. Као припрему за будуће радове радници са зидова скидају малтер. Имам џамије Амар Мухамбашић казује да је, по речима стручњака из Завода за заштиту споменика, приликом обнове осамдесетих година прошлог века, на џамији урађена бетонска фасада, а у унутрашњости уграђен цементни малтер, што се не ради на каменим зидовима, који се тако загушују, не могу да „дишу”, па се ствара влага, због чега је џамији запретила опасност од пропадања. Уместо тога, користиће се кречни малтер.

Све се ради под строгим надзором стручњака из Завода за заштиту споменика културе, који ће, како су обећали имаму џамије, прегледати сваки камен и опеку и заменити дотрајале, аутентичном опеком из Турске.

И пре него што је обновљена ова џамија је обавила једну своју мисију. О њеној судбини сада заједно брину и држава, и градска управа Новог Пазара и руководство Исламске заједнице, што је донедавно због политичких неспоразума на овим релацијама било скоро незамисливо. Али џамија је за више од пет векова постојања била сведок разних ветрова и бура. Чак јој, кажу хроничари, ни земљотреси нису померили ниједан камен. Џамију је, кажу неки историјски извори, саградио истамбулски неимар Муслихудин Абдулгани, познат као градитељ многих других објеката из османлијског периода у Скопљу, Звечану и другим местима.

У Новом Пазару живи и легенда и Алтун-алем џамији. Наводно, Алтуна, Хаџира и Халима, биле су три пашине кћерке. Због њихове лепоте и богатства нико се није усудио да их запроси, јер су биле рођене за царске сараје, а не за Нови Пазар, и три лепотице су остале неудате. Пред смрт се договоре да своје богатство оставе народу на корист. Алтуна је дала средства да се изгради џамија са драгим каменом алемом, па отуда име џамије Алтун-алем. Хаџира је својим богатством купила земљу за гробље, и тај део Новог Пазара се и данас зове Хаџет, а најмлађа Халима је дала средства да се у граду изгради чесма која и данас постоји и зове Халимача.

Нишани у харему

У харему (дворишту) Алтун-алем џамије има двадесетак нишана (надгробних споменика). Текстови на њима указују да су овде сахрањиване угледне личности, паше, службеници, чланови старих новопазарских породица. Најстарији споменик, како бележе историчари, потиче из 1737. године, а најмлађи из 1920. године.

Последњи је овде прошле године укопан бивши муфтија и утемељивач Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић. Претходно је Зукорлић био сахрањен у родном селу Орљу, али је после ексхумације због сумње на узрок смрти, укопан у харему најлепше џамије.