Ручни рад као вид терапије

Ивана Флегар је на свом развојном путу ослободила сопствени креативни потенцијал, и управо овај графички лист афирмише способност компоновања, колико и ауторски однос према матрици. У свом истраживачком поступку она је са једним посебним сензибилитетом и сведеношћу графичког медија третирала површину воде, потврђујући достигнуту стваралачку зрелост и убедљив ауторски знак, пише између осталог у образложењу жирија за награду „Велики печат” Графичког колектива, који је прексиноћ за 2023. годину додељен Ивани Флегар (Београд, 1981), за рад „Beyond the sea”, у техници линореза.

Ова уметница на Факултету примењених уметности у Београду дипломирала је 2005, магистрирала 2009. и докторирала 2021. Од 2012. ради као уметнички сарадник на ФПУ, члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Имала је 12 самосталних изложби, а учествовала је на више од 100 колективних изложби у иностранству и на више од 100 колективних у Србији. Добитница је 11 награда и ауторка је две монографије: „Kолаграфија. Експерименти у графици” и „Папирни новац; израда и фалсификовање”. Поред ручне графике, највише се бави дизајном књига и штампаног материјала.

Говорећи за наш лист о значају који ова награда има за њу, она каже:

– Ово је једна од најпрестижнијих награда за графику у Србији, тако да је велика част добити је. Kолико год уметници стварали због свог унутрашњег мира, из личне потребе за комуникацијом или из неког другог разлога, увек значи када дође до афирмације. А када је ваш рад прихваћен и признат од стране колега тј. стручног жирија оваквог калибра, то је изузетан подстицај за даље истраживање у графици.

Посебну важност за сваког ко се бави графиком има и сам Графички колектив. Kолико уметницима значи то што је сачувана његова традиција, што је добио нов простор где они могу да излажу и окупљају се?

– Графички колектив је, од студентских дана, графичарима био други дом. Наши професори су то усадили у млађе генерације. Причали су о „златном добу” када се могло живети од уметности и како је тада изгледало бити део Графичког колектива. Kао и у свим областима живота, неке друге вредности или боље рећи невредности су сада превладале. Људи у Графичком колективу су се заиста намучили да би добио нову адресу и драго ми је да је успео да се избори за свој нови дом. Већи је, светлији и, чини ми се, прикладнији галеријским условима. Мада, морам признати, жао ми је што је измештен са пређашње адресе. Сада је на тој локацији отворена продавница сладоледа где никад нисам села – прича наша саговорница и додаје детаље о времену настанка награђеног рада и својој инспирацији:

– За мене, сама тема, као ни називи радова никада нису били претерано битни. Важан је сам рад у материјалу. Највише волим тај технички (занатски) део графике чија репетативна природа (резање, гравирање итд.) доводи до готово медитативног осећаја смирености и очишћења. За мене је ручни рад увек био вид терапије који ме смирује. Рад „Beyond the sea” је део циклуса који је настао после ковид закључавања, када смо сви осећали потребу за ширином и слободом. Отуда бесконачне водене површине које ме опчињавају. Вода је за мене увек била симбол слободе и лакоће у кретању.

А на наше питање о будућим плановима, одговара:

– Шта је живот? Оно што се догађа док имате друге планове. Једини план је да стварам, пошто је то део моје личности. Ствари се догађају ако искрено и посвећено радите. Ваше је само да искористите прилику онда када вам се укаже.