Незадовољни синдикалци у Контроли лета

Контрола лета је, сасвим сигурно, организација чији радници имају плате међу највећим у Србији. Можда само неки ИТ експерти могу да зараде више, ако у то не убрајамо оне који раде у сивој зони сумњиве послове. Имају они и огромну одговорност. Само једна грешка контролора лета може значити губитак стотина живота. Ваља се само сетити судара авиона изнад Загреба, када је погинуло свих 176 путника и чланова посаде у обе летилице, „Бритиш ервејза” и „Инеx Адрије”. Зато су и услови рада у СМАТСА врло специфични. Два сата би требало да се ради, сат одмара. За овај посао потребна је пуна концентрација и будност. Грешке не сме да буде.

И због свега овога је посебно занимљиво зашто се буни Синдикат контроле лета. Због плата, свакако не.

Да у СМАТСА нешто ипак није у реду може се закључити из писама Уније европских транспортних радника и Уније провајдера услуге контрола лета. Они су препоручили руководству Контроле лета Србије и Црне Горе да нађу заједнички језик са синдикатом и да започну преговоре.

„Политика” је позвала председника Синдиката контроле лета Ранка Радовановића, али он није желео да проблеме из ове важне организације износи у јавност. Само нам је потврдио да су се они, као синдикат, обратили и међународним и нашим цивилним властима дописима. Он је потврдио и аутентичност докумената у које смо имали увид, као и то да је са свиме упозната и Европска унија контролора лета. Сваки даљи коментар је изостао.

У Контроли лета Србије и Црне Горе тренутно ради око 880 људи. Овај синдикат заступа њих 430, готово половину, и већину чланова чине контролори. Постоји, као и у другим нашим фирмама, и Независни синдикат контроле лета, у којем је око 130 запослених, али он није подигао глас.

Из дописа међународних ваздухопловних организација може се закључити да је највећи проблем одсуство дијалога са пословодством. Радници траже боље услове рада, квалитетнију опрему, што све доприноси најбитнијој ствари у ваздухопловству, а и у целокупном саобраћају – сигурности. Дакле, плате нису проблем. Као и у другим јавним предузећима, и у Контроли лета постоји колективни уговор, али може се закључити из дописа, он се не поштује.

Из Контроле лета Србије и Црне Горе СМАТСА, на наш покушај да добијемо објашњења, стигао је кратак одговор да ово није тачно и да се колективни уговори поштују.

Нама, обичном народу, занимљиво је и како то да су плате у Контроли лета тако велике. А то је заправо велики извозник услуга. Гро прихода потиче од прелета. Дакле, наши контролори лета преузимају авионе који уђу у простор који контролишу, одређују им путање и то све стране компаније преко Еуроконтрола добро плаћају. Битно је и да путања буде што краћа, висина добра да би се задовољили и еколошки стандарди, што мање уништавала атмосфера, јер су авиони велики потрошачи кисеоника.

Други, знатно мањи део прихода остварује се од аеродромских услуга, а ту предњаче „Ер Србија” и „Монтенегро ерлајнз”.

Важно је имати у виду и то да већи број прелета не значи аутоматски и веће приходе, а ти приходи су значајни и за саму државу. Колико ће се средстава повући из тих европских ваздухопловних власти зависи од два фактора: пројекције колико ће бити прелета и какве потребе искаже наша Контрола лета – какви су нам људски ресурси потребни и какав нам је технички капацитет.

Када се погледају дописи нашем Министарству саобраћаја и самом председнику, следи да то није најбоље искоришћено. Због лошег планирања, могло би се закључити из ових дописа, изостала је набавка најсавременије опреме, коју већ имају аеродроми у окружењу, попут оног у Загребу. То би, лаички објашњено, значило да контролор (а они седе у торњу на аеродромима) може и када је магла да види на писти све објекте и наравно авионе, да их безбедније и брже усмерава ка полетно-слетној стази коју називамо писта. Лети је то пак посебно важно због знатно повећаног саобраћаја у туристичкој сезони. То би значило да не седимо дуго у авиону који је пун, али никако да полети. А нико од путника не зна да заправо контролор лета одређује када ће авион полетети. У питању је изостанак неких комуникацијских уређаја преко којих пилоти и контролори преносе податке једни другима.

Новац овде не би требало да буде проблем. У овој екстремно осетљивој зони саобраћаја, битније је знање и планирање. Да ли је то овог пута изостало требало би да утврде они који су за то одговорни.

Према подацима које је „Политика” добила, већ сада су оборени сви рекорди у броју прелета изнад нашег ваздушног простора. Лети се све више и из Албаније, која постаје озбиљна туристичка земља, изнад Македоније, целокупног простора који називамо колоквијално западни Балкан. А да ли развој и приходи Контроле лета то прате, тек ваља утврдити.

Одговор СМАТСА

У вези са вашим дописом који садржи низ нетачних тврдњи, обавештавамо вас да:

Контрола летења Србије и Црне Горе СМАТСА пружа услуге у ваздушној пловидби безбедно и ефикасно, у складу са примењивом регулативом и међународним стандардима.

Безбедност и сигурност у цивилном ваздухопловству надзире Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, који није констатовао нарушавање безбедности и сигурности у раду СМАТСА.

СМАТСА у свом раду користи најсавременије системе и уређаје и континуирано улаже у развој система.

У току 2022. године СМАТСА је опслужила највећи број летова у ваздушном простору у својој надлежности и остварила рекордне финансијске резултате.

У СМАТСА делују два репрезентативна синдиката са којима је средином 2022. године потписан колективни уговор, који послодавац у потпуности спроводи.