Муке с лажним таксистима у центру Београда

О „дивљим” таксистима на београдском аеродрому „Никола Тесла”, због чијих баснословно скупих вожњи неискусни путници стичу ружан први утисак о главном граду Србије често се пише. Против њих се води „борба непрестана”, с повременим успехом градских власти, али је овај превознички коров жилав, не да се лако ишчупати.

Међутим, много се мање пажње обраћа на њихове „колеге” које дочекују путнике у центру Београда, поред Главне аутобуске станице. Раде по принципу „ако прође – прође”. А обично се „упеца” неко без искуства. Они личе на праве таксисте, чак имају и таблу такси-удружења на крову (било би добро да се надлежни потруде да утврде како су до ње дошли и да казне злоупотребу обележја легалних удружења таксиста), док таксиметар за њих не постоји. Такве возаче заобилазим у широком луку, али сам недавно доживела „блиски сусрет” с њима. Наиме, стигавши у Београд с неколико кофера, у „глуво доба” – кад ноћни градски превоз више не иде, а први јутарњи аутобус према периферији треба чекати око сат времена – питала сам једног од њих колико би коштала вожња. Одговор је био: 4.000 динара. Тарифа јесте ноћна, деоница дугачка десетак километара, али је цена превисока. И колеге су се, ваљда по неком заједничком ценовнику, углавном држале исте суме коју су захтевале за вожњу. На питање зар не би требало да возе по таксиметру, одговор је био да нас нико не тера да се возимо. Имајући у виду приче да су путницима вожње од аеродрома наплаћиване и по више од 10.000 динара, ово се можда и не чини као висока цена, али претпостављам да ови превозници сматрају да људи који стижу аутобусом нису толико имућни као они који могу да плате авионску карту, па им је и тарифа нешто нижа.

Кад је реч о легалним таксистима, десило се оно што се често дешава „у недоба” – кад пада киша или током ноћи – диспечери разних удружења одговарали су на телефонски позив да тренутно нема слободних возила и да покушамо касније.

Сматрам да би овом проблему требало поклонити више пажње, поготово сада када је број туриста у Београду у порасту. Уколико нам је циљ да се гости у нашем граду осећају пријатно и добродошло, требало би да тако буде од првог тренутка. Да их дочекају таксисти у чистим возилима, уредно обучени, пристојни, љубазни и са знањем страних језика, да наш град буде права метропола.

Даница Јанковић,
Београд