Може ли такси у Београду да појефтини

Док се тржишта превоза у многим европским градовима последњих година убрзано мењају под утицајем дигиталних платформи и јаче конкуренције, у Београду се готово сваког месеца понавља исто питање ‒ зашто су такси услуге и даље скупе и може ли долазак нових играча то да промени.

Ипак, део стручне јавности упозорава да проблем није само у апликацијама већ у самом моделу регулације тржишта.

На питање могу ли такси услуге у Београду да појефтине, економисти кажу да могу али под једним условом и поручују да је крајње време да се либерализују цене такси услуга.

Иако су платформе за наручивање вожњи промениле навике корисника и учиниле услугу доступнијом и транспарентнијом, економисти сматрају да се значајније снижење цена не може очекивати све док су тарифе административно регулисане, а број возача ограничен.

„Крајње је време да либерализујемо такси услуге. Заиста не видим разлог да се држава или локална самоуправа баве финансијском регулацијом таквих услуга. Наравно, не говорим о техничком делу, мора јасно да се дефинише какво возило може да се користи, колико аутомобил може да буде стар, како возачи треба да се понашају и слични стандарди. Али сматрам да цене треба потпуно либерализоватиˮ, рекао је професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић за Блоомберг Адрију.

Према мишљењу дела стручне јавности, управо регулисање цена и ограничавање броја возача представљају главне разлоге због којих тржиште стагнира.

Аћимовић подсећа да је сличан модел некада постојао и у авио-индустрији, пре него што је либерализација тржишта потпуно променила начин на који људи путују широм Европе.

„Погледајте авио-индустрију, то је добар пример. Пре 35 година и тржиште авио-превоза било је строго регулисано. Када је почела либерализација, појавиле су се знатно јефтиније карте и нискобуџетне авио-компаније. Зашто се онда не би појавили и нискобуџетни таксији?ˮ, рекао је Аћимовић.

Питање ограничавања броја такси возача економистима је посебно занимљиво, јер се сличан принцип ретко може видети у другим индустријама.

„Да ли је ико икада израчунао да једном граду треба тачно 7.000 пекара?ˮ, запитао је Аћимовић у изјави за Блоомберг Адрију, преноси Танјуг.