Нови критеријуми за подстицаје страним инвеститорима

Изменама Уредбе о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања подигнут је праг за минимално улагање, а да би инвеститор могао да рачуна на помоћ државе потребно је да у инвестициони пројекат у привреди уложи минимално 300.000 до 500.000 евра, у зависности од региона. Новом уредбом прописано је и да ће инвеститори убудуће по раднику моћи да добију средства у висини од 20 одсто оправданих трошкова бруто зараде, а највише 2.000 евра, уколико планирају улагање у Београдском региону.

За новозапослене у Војводини максимални износ је 3.000 евра по раднику, у динарској противвредности. У регионима Шумадије и западне Србије, Јужне и источне Србије и региону Косово и Метохија будући инвеститори имаће право на 30 одсто оправданих трошкова бруто зараде, а лимит је од 5.000 евра по новозапосленом. До сада инвеститори су могли да добију највише до 7.000 евра по новоотвореном радном месту у јединици локалне самоуправе која према степену развијености спада у девастирано подручје.

Нову уредбу проф. Љубодраг Савић, са Економског факултета у Београду, види као добру одлуку владе, јер је држава досад издвајала велики новац за стране инвеститоре, а радници су заузврат добијали углавном минималац, увећан за 20 одсто у односу на зараду.

– Добро је да се у односу на остале делове Србије, у девастираним подручјима са више новца кроз субвенције подстиче запошљавање, јер се на тај начин ради на будућности људи који треба да остану тамо да живе и граде свој живот. Са новим правилима, због нижих субвенција за новозапослене у девастираним подручјима у односу на ранији период, неки инвеститори ће на крају одустати од доласка у Србију. Али, сви ти који овде долазе само зато што им држава даје плате за раднике за две године, па се после тога три године премишљају да ли да остану у Србији, ни не треба да долазе. Србија треба да одреди шта све има да понуди странцима, али нису само новци важни, јер је наша земља у ствари земља вредних и добрих људи – истиче проф. Савић.

Он додаје да нам инвеститори не долазе само због овакве врсте подршке.

– Србија је погодна за инвестирање страних компанија јер се све више афирмише као уређена земља, а страни улагачи уз субвенције добијају и потпуну инфраструктуру. Подршка њима огледа се и кроз ниске цене струје и гаса, разне пореске олакшице... Постоји читав низ уступака за долазак страних инвеститора, па им се долазак и те како исплати – подсећа он.

Да ли се сада, усвајањем нових прописа, отвара простор и за већу подршку државе домаћим инвеститорима?

– Још 2014. донет је закон о улагањима, који не прави разлику између страних и домаћих инвеститора. У том случају, није проблем у томе да ли држава фаворизује само стране инвеститоре. Домаћи улагачи очито немају потребну економску снагу да превазиђу проблеме који су у вези са лансирањем нових производа на тржиште – подсећа проф. Савић.

Да лимити у дељењу државних субвенција страним инвеститорима по новоотвореном радном месту до сада практично и нису постојали уверен је економиста Милан Р. Ковачевић.

– Смањење тих лимита за девастирана подручја је разумно, јер тиме као да коначно помало схватамо да нам није циљ само да продајемо јефтину радну снагу. То нам ионако обара просек квалитета живота. Зато је важно да се код сваког страног улагања направи детаљнија рачуница: колико ће бити негативних економских ефеката после давања субвенција, колико ће са наша стране бити штете, да ли инвеститорима вреди давати бесплатно земљиште и на крају крајева да ли се Србији уопште исплати давати такве субвенције – закључује Ковачевић.