Сукоб бошњачких лидера

Сарајево – Борба за престиж и позицију у бошњачком народу коју је имао Алија Изетбеговић годинама се води између председника две најјаче бошњачке странке – Сулејмана Тихића (СДА ) и Хариса Силајџића (СБиХ). Тихић је био у предности што је Изетбеговић њега означио као свог наследника, а Силајџић што је потражио подршку ИВЗ БиХ и заиграо на карту поништавања одредби Дејтонског споразума и укидања РС.

Прикривена нетрпељивост, уз борбу за прво место уз реиса Мустафу Церића, прешла је у отворени сукоб када је Силајџић заобишао председника СДА и са председником Владе РС потписао протокол о реформи полиције. То је изазвало револт код Тихића, који тврди да има правничко искуство, док је "Силајџић завршио медресу" и нема капацитет да сагледа целину питања која су од интереса за БиХ и бошњачки народ. То немају, рекао је он, ни његови саветници. Уследила је оштра реакција Силајџића који је замерио Тихићу да је рат провео изван БиХ, да никада нису "преиспитиване његове квалификације за матичарске послове", те да није јасно на основу чега он оцењује његове саветнике као "неискусне" правнике.

Нетрпељивост према Тихићу Силајџић је показао када је изгубио трку за члана Председништва БиХ 2002., затим напустио Сарајево и вођење странке и отпутовао у Истанбул. Прилику за повратак осетио је када му је реис Церић дао отворену подршку, позивом – "Харисе, напиши нови устав БиХ". Овај је то схватио озбиљно и на крају уз помоћ својих присталица у државном парламенту, на опште изненађење дипломатског кора, који је дошао на промоцију уставних измена прихваћених и од званичног Вашингтона, срушио договор. После тога добија полет за рушење дејтонског устава, а тиме и "укидања РС као геноцидне творевине", да би на тим паролама победио Тихића на изборима за бошњачког члана Председништва.

Убрзо се показало да то нису само изборне пароле већ политика за коју је тражио подршку широм света, али и да то не пролази, а у овдашњој јавности и поред отворене подршке коју има од стране неких медија. Све је јасније да "политика диктата Сарајева" као центра моћи никада неће бити прихваћена од стране два народа – Срба и Хрвата. Просечном грађанину ипак су ближи политички ставови Тихића који каже да он у преговорима "затеже уже, али увек попусти када осети да може да пукне". Силајџић је човек коме су пуна уста БиХ, али то у овом тренутку не доноси резултат, каже Тихић, који је једно време заједно са Силајџићем покушавао да створи бошњачки политички блок, како би јединствено наступали према српској и хрватској страни.

То је функционисало све док је Силајџић себе сматрао првим у преговорима, човеком чија ће реч бити последња. "Дух из боце је пуштен и тешко га је вратити", изјавио је на крају председник СДА.