Запад не жели ЗСО

Државе Квинте, које наводно непристрасно посредују у дијалогу Београда и Приштине, последњих више од месец дана отворено од Приштине траже да напишу свој предлог статута Заједнице српских општина. У томе највише предњаче Вашингтон и Лондон, а уз њих и Берлин, који од премијера привремених приштинских институција Албина Куртија траже да представи своју верзију статута заједнице, што је у директној супротности са Бриселским споразумом чији је гарант и потписник Европска унија. Последњи на ту тему изјаснио се специјални амерички изасланик Габријел Ескобар, на шта је уследила недвосмислена реакција Београда.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у уторак увече да је ситуација на Косову и Метохији изузетно тешка, али да су захваљујући мудрости српског народа сачувани мир и стабилност. Истиче да  Приштина нема никакве ингеренције да се предлаже Нацрт статута Заједнице српских општина, уз поруку Габријелу Ескобару „да обнови градиво”. „Ситуација на Косову и Метохији је изузетно тешка, али захваљујући трпељивости, мудрости, памети и бојкоту свега што су албанске институције урадиле, што њих додатно иритира, успели смо да сачувамо мир и стабилност”, рекао је Вучић за РТС.

Констатовао је да је приметио да Приштина има подршку појединих земаља Квинте у својим потезима. „Ескобар каже – сада чекамо предлог Косова за ЗСО. Морам да га подсетим, а неће ми то опростити – да се врати и обнови градиво. Да ишчита шта пише у Бриселском споразуму и анексима. Никакве ингеренције и компетенције нису на приштинским властима, ни на какве предлоге немају право. Нити нас занима нити ћемо да учествујемо у тим глупостима којима мисле очи да нам замажу. Само прочитајте то што пише”, нагласио је Вучић.

Подсетио је да је Бриселским споразумом једини за писање предлога статута ЗСО надлежан Управљачки тим, који чине Срби. „И он постоји. И немојте да се правите да сте заборавили то. Обновите градиво. Ако га не обнављате по питању Повеље УН и Резолуције 1244, молим вас да то сада учините”, рекао је Вучић.

А шта је конкретно рекао специјални изасланик САД за западни Балкан Габријел Ескобар? Поручио је да САД очекују да процес нормализације односа између Београда и Приштине што пре буде завршен и да стране треба да се прихвате спровођења обавеза на које су пристале. „Морам да кажем да ниједна страна не спроводи споразум и да морамо да напредујемо са свим елементима, укључујући  посебно ЗСО. Чекамо косовску верзију статута ЗСО и то би требало да се уради сада”, рекао је Ескобар у Подгорици за приштинску РТК, додајући да очекује да заједница буде формирана што пре.

Пре Ескобара, своје жеље да Приштина напише свој предлог статута ЗСО су изнели амбасадори Велике Британије и Немачке у Приштини, Николас Абот и Јорн Роде. Абот је упозорио Приштину „да међународна пажња неће заувек остати на Косову и да је сада време да се изради нацрт статута ЗСО”. „Сада је време да влада Косова предузме иницијативу да изађе са нацртом статута на основу онога што мисли да може да понуди за унапређење питања ЗСО. Наводи да ће међународна заједница у једном тренутку одлучити да има важније ствари за решавање”, истакао је Абот који се као и Ескобар нада да ће Приштина до краја године потписати споразум с Београдом.

Некадашњи председник Извршног већа Косова и Метохије Зоран Анђелковић каже да он често размишља када ће земље Европске уније да усвоје закон о националним заједницама, па да на пример у Словенији буде формиран Национални савет Срба јер их тамо има десет одсто и да то финансира држава као код нас у Србији. За „Политику” каже да и ми треба да се мешамо у унутрашње ствари других држава и да се понекад понашамо и противно међународном праву. „Када погледам права националних заједница у Србији испада да је наша земља много демократскија од оних које нама држе предавања о демократији и људским и мањинским правима. Ако Ескобар мисли да се бави Србијом и да он смишља шта ће ко да ради, иако је потписано нешто друго, и то да би удовољио Албину Куртију, онда би био ред и да се, рецимо, ја бавим тиме како други треба да решавају питање националних заједница у њиховим земљама”, каже Анђелковић.

Подсећа да су у Бриселу 2013. и 2015. године обе стране потписале споразум по којем Управљачки тим, који чине Срби, пише нацрт статута ЗСО, и да нигде, чак ни у фуснотама, не пише да предлог статута треба да напише премијер привремених приштинских институција. „Дакле, овде није реч о преговарању, каква заједница треба да буде и да ли негде у Лапонији има нека заједница. То су приче за неког Деда Мраза. Овде је питање да се спроведе у дело оно што је својим потписом гарантовала Европска унија, а што су потписали и Београд и Приштина. Подсећам да је све то верификовано у покрајинском парламенту двотрећинском већином. То је међународна обавеза, потписана са Бриселом, која обавезује све да је спроведу у дело. Све друго је измишљотина и повлађивање Куртију”, каже Зоран Анђелковић.

Није случајно што неке земље запада од Куртија траже да напише нацрт статута ЗСО, јер је управо он то од држава Квинте и тражио, али да му, у време састанка у Охриду, то није одобрено. „На охридском састанку сам прихватио да напишем нацрт статута, али укључујући три принципа која треба да буду прихваћена. Тако нешто је одбијено и посредник ми је рекао да то треба да уради Управљачки тим као резултат претходних договора у бриселском дијалогу током деценије”, рекао је Курти.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић је тада одговорио Куртију да „уместо да сакрије своју срамоту”, „јавно се тиме хвали да није дорастао дијалогу и преговорима са Вучићем”. „Ако Курти за 10 година није научио да Статут ЗСО пише Управљачки тим, а то је требало да научи још из периода када је слао Бриселски споразум на тзв. уставни суд, он неће ништа научити ни за још 10 година”, казао је Петковић и поручио је Куртију да се „задржи на писању објава на друштвеним мрежама” и да су то „његови домети”.

Куртијеве „визије”

Управљачки тим који чине Срби са Космета, и на чијем је челу Данијела Вујичић, написао је предлог статута и представио га 2. маја у Бриселу. Нацрт има 67 чланова и девет поглавља: опште одредбе, питања заједнице, организациона структура, чланство у заједници и односи између општина чланица, имовина и приходи, облици непосредног одлучивања, промене статута заједница. Заједница, распуштање Удружења и прелазне и завршне одредбе. Према Нацрту статута који је објављен, ЗСО ће бити „посебан облик организовања, основан ради заштите људских и мањинских права” свих становника и заједница које живе у општинама које су део удружења.

Курти је одбацио документ, рекавши да је неспојив са уставом и законима Космета и европским вредностима. Предложио је „нацрт-визију”, где каже да ће понудити могућности припадницима српске заједнице да промовишу и штите своја права кроз „самоуправни оквир”. Председник Србије је након тога рекао да је „веома забринут”. „Приштина ће или прихватити оно што смо договорили 2015. или ће то бити крај свега”, рекао је Вучић после састанка 2. маја у Бриселу. Из ЕУ наводе да Нацрт статута заједнице који је представио Управљачки тим, није коначан већ важна полазна основа.