Zapad ne želi ZSO

Države Kvinte, koje navodno nepristrasno posreduju u dijalogu Beograda i Prištine, poslednjih više od mesec dana otvoreno od Prištine traže da napišu svoj predlog statuta Zajednice srpskih opština. U tome najviše prednjače Vašington i London, a uz njih i Berlin, koji od premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija traže da predstavi svoju verziju statuta zajednice, što je u direktnoj suprotnosti sa Briselskim sporazumom čiji je garant i potpisnik Evropska unija. Poslednji na tu temu izjasnio se specijalni američki izaslanik Gabrijel Eskobar, na šta je usledila nedvosmislena reakcija Beograda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak uveče da je situacija na Kosovu i Metohiji izuzetno teška, ali da su zahvaljujući mudrosti srpskog naroda sačuvani mir i stabilnost. Ističe da  Priština nema nikakve ingerencije da se predlaže Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, uz poruku Gabrijelu Eskobaru „da obnovi gradivo”. „Situacija na Kosovu i Metohiji je izuzetno teška, ali zahvaljujući trpeljivosti, mudrosti, pameti i bojkotu svega što su albanske institucije uradile, što njih dodatno iritira, uspeli smo da sačuvamo mir i stabilnost”, rekao je Vučić za RTS.

Konstatovao je da je primetio da Priština ima podršku pojedinih zemalja Kvinte u svojim potezima. „Eskobar kaže – sada čekamo predlog Kosova za ZSO. Moram da ga podsetim, a neće mi to oprostiti – da se vrati i obnovi gradivo. Da iščita šta piše u Briselskom sporazumu i aneksima. Nikakve ingerencije i kompetencije nisu na prištinskim vlastima, ni na kakve predloge nemaju pravo. Niti nas zanima niti ćemo da učestvujemo u tim glupostima kojima misle oči da nam zamažu. Samo pročitajte to što piše”, naglasio je Vučić.

Podsetio je da je Briselskim sporazumom jedini za pisanje predloga statuta ZSO nadležan Upravljački tim, koji čine Srbi. „I on postoji. I nemojte da se pravite da ste zaboravili to. Obnovite gradivo. Ako ga ne obnavljate po pitanju Povelje UN i Rezolucije 1244, molim vas da to sada učinite”, rekao je Vučić.

A šta je konkretno rekao specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar? Poručio je da SAD očekuju da proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine što pre bude završen i da strane treba da se prihvate sprovođenja obaveza na koje su pristale. „Moram da kažem da nijedna strana ne sprovodi sporazum i da moramo da napredujemo sa svim elementima, uključujući  posebno ZSO. Čekamo kosovsku verziju statuta ZSO i to bi trebalo da se uradi sada”, rekao je Eskobar u Podgorici za prištinsku RTK, dodajući da očekuje da zajednica bude formirana što pre.

Pre Eskobara, svoje želje da Priština napiše svoj predlog statuta ZSO su izneli ambasadori Velike Britanije i Nemačke u Prištini, Nikolas Abot i Jorn Rode. Abot je upozorio Prištinu „da međunarodna pažnja neće zauvek ostati na Kosovu i da je sada vreme da se izradi nacrt statuta ZSO”. „Sada je vreme da vlada Kosova preduzme inicijativu da izađe sa nacrtom statuta na osnovu onoga što misli da može da ponudi za unapređenje pitanja ZSO. Navodi da će međunarodna zajednica u jednom trenutku odlučiti da ima važnije stvari za rešavanje”, istakao je Abot koji se kao i Eskobar nada da će Priština do kraja godine potpisati sporazum s Beogradom.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković kaže da on često razmišlja kada će zemlje Evropske unije da usvoje zakon o nacionalnim zajednicama, pa da na primer u Sloveniji bude formiran Nacionalni savet Srba jer ih tamo ima deset odsto i da to finansira država kao kod nas u Srbiji. Za „Politiku” kaže da i mi treba da se mešamo u unutrašnje stvari drugih država i da se ponekad ponašamo i protivno međunarodnom pravu. „Kada pogledam prava nacionalnih zajednica u Srbiji ispada da je naša zemlja mnogo demokratskija od onih koje nama drže predavanja o demokratiji i ljudskim i manjinskim pravima. Ako Eskobar misli da se bavi Srbijom i da on smišlja šta će ko da radi, iako je potpisano nešto drugo, i to da bi udovoljio Albinu Kurtiju, onda bi bio red i da se, recimo, ja bavim time kako drugi treba da rešavaju pitanje nacionalnih zajednica u njihovim zemljama”, kaže Anđelković.

Podseća da su u Briselu 2013. i 2015. godine obe strane potpisale sporazum po kojem Upravljački tim, koji čine Srbi, piše nacrt statuta ZSO, i da nigde, čak ni u fusnotama, ne piše da predlog statuta treba da napiše premijer privremenih prištinskih institucija. „Dakle, ovde nije reč o pregovaranju, kakva zajednica treba da bude i da li negde u Laponiji ima neka zajednica. To su priče za nekog Deda Mraza. Ovde je pitanje da se sprovede u delo ono što je svojim potpisom garantovala Evropska unija, a što su potpisali i Beograd i Priština. Podsećam da je sve to verifikovano u pokrajinskom parlamentu dvotrećinskom većinom. To je međunarodna obaveza, potpisana sa Briselom, koja obavezuje sve da je sprovedu u delo. Sve drugo je izmišljotina i povlađivanje Kurtiju”, kaže Zoran Anđelković.

Nije slučajno što neke zemlje zapada od Kurtija traže da napiše nacrt statuta ZSO, jer je upravo on to od država Kvinte i tražio, ali da mu, u vreme sastanka u Ohridu, to nije odobreno. „Na ohridskom sastanku sam prihvatio da napišem nacrt statuta, ali uključujući tri principa koja treba da budu prihvaćena. Tako nešto je odbijeno i posrednik mi je rekao da to treba da uradi Upravljački tim kao rezultat prethodnih dogovora u briselskom dijalogu tokom decenije”, rekao je Kurti.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je tada odgovorio Kurtiju da „umesto da sakrije svoju sramotu”, „javno se time hvali da nije dorastao dijalogu i pregovorima sa Vučićem”. „Ako Kurti za 10 godina nije naučio da Statut ZSO piše Upravljački tim, a to je trebalo da nauči još iz perioda kada je slao Briselski sporazum na tzv. ustavni sud, on neće ništa naučiti ni za još 10 godina”, kazao je Petković i poručio je Kurtiju da se „zadrži na pisanju objava na društvenim mrežama” i da su to „njegovi dometi”.

Kurtijeve „vizije”

Upravljački tim koji čine Srbi sa Kosmeta, i na čijem je čelu Danijela Vujičić, napisao je predlog statuta i predstavio ga 2. maja u Briselu. Nacrt ima 67 članova i devet poglavlja: opšte odredbe, pitanja zajednice, organizaciona struktura, članstvo u zajednici i odnosi između opština članica, imovina i prihodi, oblici neposrednog odlučivanja, promene statuta zajednica. Zajednica, raspuštanje Udruženja i prelazne i završne odredbe. Prema Nacrtu statuta koji je objavljen, ZSO će biti „poseban oblik organizovanja, osnovan radi zaštite ljudskih i manjinskih prava” svih stanovnika i zajednica koje žive u opštinama koje su deo udruženja.

Kurti je odbacio dokument, rekavši da je nespojiv sa ustavom i zakonima Kosmeta i evropskim vrednostima. Predložio je „nacrt-viziju”, gde kaže da će ponuditi mogućnosti pripadnicima srpske zajednice da promovišu i štite svoja prava kroz „samoupravni okvir”. Predsednik Srbije je nakon toga rekao da je „veoma zabrinut”. „Priština će ili prihvatiti ono što smo dogovorili 2015. ili će to biti kraj svega”, rekao je Vučić posle sastanka 2. maja u Briselu. Iz EU navode da Nacrt statuta zajednice koji je predstavio Upravljački tim, nije konačan već važna polazna osnova.