Бајатовић: „Турски ток” преко Србије безбедан

Вест да су Украјинци глисерима јуче напали руски брод који чува гасовод „Турски ток”, користећи беспилотна пловила 140 километара североисточно од Босфора у Црном мору, поново је покренула питање безбедности гасовода на целој деоници од Русије преко Турске до Мађарске, као и какве би то последице могло да има на Србију која се налази на овој мапи пута и тако снабдева гасом.

Руско министарство одбране саопштило је јуче да су три украјинска поморска дрона, глисера без посаде, безуспешно напала руски ратни брод „Иван Хурс” у Црном мору. Како се прецизира у саопштењу руског министарства, руски ратни брод је штитио гасоводе „Турски ток” и „Плави ток”, којима се гас преноси из Русије у Турску, али и земље југоисточне Европе, преноси Ројтерс.

„Сви непријатељски глисери су уништени стандардним наоружањем руског брода, саопштило је Министарство одбране, како је објављено на „телеграму”. Посада руског брода дејствовала је из тешких митраљеза којима је напад одбијен.

Упитан да прокоментарише каква је безбедност гасовода „Турски ток” преко наше земље и колико овакви напади колико год далеки били могу да направе проблем у снабдевању гасом, Душан Бајатовић генерални директор „Србијагаса” каже за „Политику” да за сада искључује могућност и вероватноћу инцидената на овом гасоводу, какав се својевремено догодио на гасоводима „Северни ток 1 и 2”.

– Мере безбедности су не само у Русији него целом трасом овог гасовода – у Турској, Мађарској, Бугарској, дакле земљама Европске уније које се овим путем снабдевају гасом на врло високом нивоу и верујем да никакве, ни минималне шансе да се ишта слично нама догоди није реално. Јер у ЕУ врло добро знају да би на овај начин направили проблем и себи по питању снабдевања гасом, истиче Бајатовић.

Он каже да би мерама безбедности које се примењују за копнени део гасовода одмах могли да реагују и то врло успешно, али када је реч о морском делу да би ту већ било озбиљних проблема.

– Какогод, за сада не очекујем ништа слично да нам се догоди, нити да снабдевање гасом буде нарушено, категоричан је први човек „Србијагаса”.

Иначе, Политика је у октобру прошле године, пошто је Владимир Путин, председник Руске Федерације, саопштио да је Украјина покушала да дигне у ваздух део „Турског тока”, писала да покушаји диверзије на овом гасоводу трају недељама.

Упућени у гасне прилике су тада објаснили да када би дошло до било какве диверзије на копненом делу гасовода да би Србија то одмах детектовала по притиску у цевима који би пао. То се региструје колико год инцидент био далеко од наше земље, јер се притисак прати целом дужином цеви.

Проф. др Петар Станојевић, бивши дугогодишњи помоћник министра енергетике за нафту и гас, објаснио је за „Политику” да би ефекат диверзије на копненом делу гасовода био као када је дошло до пуцања цеви на делу бугарског гасовода јер су биле старе, па је кратко време дошло до прекида у снабдевању, али све је брзо санирано. Сада би моментално приметили да падне притисак ако би онима који диверзију спроводе то и успело – каже Станојевић, иначе професор на Факултету безбедности.

– Срећа у несрећи је да уколико дође до инцидента или било каквог другог покушаја диверзије на копненом делу гасовода преко Србије, ту постоје блок вентили који би спречили даљу велику хаварију. Дужина гасовода „Турски ток” кроз Србију је 403 километра. Уколико би било инцидената, ми имамо два блок вентила, што би аутоматски зауставило доток гаса и тиме би била спречена штета већих размера. Поморски део нема те блок вентиле, због чега би последице биле далекосежније. Управо из безбедносних разлога, Србија има још две компресорске станице, једну на граници са Мађарском и другу у Зајечару, које би такође реаговале на сваку промену притиска у цевима – наглашава Војислав Вулетић, председник удружења за гас Србије.