Преговори стопирани – тражи се да радни сат кошта 289 динара

Синдикати, послодавци и држава нису се ни јуче усагласили око тога да ли ће минимална зарада за 2023. годину бити увећана, што је основни предлог синдиката, или ће нова минимална цена рада важити тек од 1. јануара наредне године, како сматра Министарство финансија. Због дијаметрално супротних ставова, преговори се накратко прекидају и селе на седницу колегијума Социјално-економског савета (СЕС) која ће бити одржана наредних дана. Тада ће, како открива Зоран Ристић, члан преговарачког тима из УГС „Независност”, бити прецизирано да ли уопште има законских основа за корекцију минималца у току ове године, с обзиром на то да поједини учесници преговора сматрају да за то нема места.

– Представници послодаваца сматрају да нема темеља за повећање минималне цене рада у току ове године, јер кажу како Закон о раду то не прописује. Зато је јуче договорено да се цела тема око преговора врати на СЕС, посебно зато што представници уније закон тумаче само на начин да се о износу минималне зараде за наредну годину договара до септембра ове године – истиче Ристић. Он додаје да то значи да преговори не могу да буду настављени док се не растумаче сви „технички” проблеми у вези са интерпретацијом Закона о раду.

– Дакле, на наредној седница колегијума СЕС-а разматраће се различита законска тумачења и то да ли има основа за повећање минималца у току ове или тек од наредне године. Остаје да се и Министарство рада изјасни на ту тему, па ћемо видети како ће се даље развијати ситуација – открива Зоран Ристић.

И у Савезу самосталних синдиката Србије признају да на јучерашњем састанку чланови тима нису успели да се усагласе око тога за коју годину треба да се преговара о висини минималца.

– Наш предлог је да се од 1. јула усклади минимална зарада са минималном потрошачком корпом (у фебруару је износила 50.299 динара), тако да минимална цена рада, уместо садашњих 230 динара по часу, од почетка јула износи 289 динара по радном часу. Очекујемо да ће колегијум СЕС коначно утврдити за коју годину се преговара уопште. Јер, у Закону о раду јасно стоји да уколико дође до поремећаја у привреди, а ми тврдимо да их има, може да се коригује износ минималне зараде и више пута годишње – објашњава Зоран Марковић, члан преговарачког тима Савеза самосталних синдиката Србије. Он подсећа да је и Завод за статистику јасно изнео податке да је цена хране у првом кварталу 2023. подигнута 27 одсто, а да су у међувремену поново поскупели струја и гас.

– То значи да ипак има основа за усклађивање минималне цене рада у току ове године. Министарство финансија тврди да није дошло до поремећаја и њихови подаци су у најмању руку чудни. Они све време истичу податке о базној инфлацији, а сви знамо да у базну инфлацију не улазе цене енергената и хране, цигарета и алкохола – објашњава Марковић.

Представници Министарства финансија су поновили да сви параметри и пројекције показују да минимална зарада може да буде повећана сада, али да ће то повећање важити тек за наредну годину. Говорили су да су направили пројекције које одговарају реалној ситуацији, али нису прецизирали за колико процената би било могуће повећати минималац.