Постамерички поредак Блиског истока

Успешно кинеско посредовање у нормализацији односа Ирана и Саудијске Арабије и нафтни договори Русије и земаља Залива последње су потврде о стварању постамеричког поретка на Блиском истоку. Док је своје приоритете пребацио на Далеки исток, Вашингтон се у региону концентрисао на што ширу интеграцију Израела, на покушаје обарања тензија и обуздавање Ирана. Упркос уложеним напорима, доприноси су минимални.

Администрација Џозефа Бајдена успела је прошле године да посредује у договору Израела и Либана о решавању вишедеценијског спора око поморске границе, зарад јачања регионалних интеграција покренула је Негев форум и лансирала иницијативу која охрабрује војну сарадњу Арапа с партнерима у Израелу и САД. То је углавном све.

Упркос доброј вољи, нуклеарни споразум с Ираном није обновљен, а Техеран је успео да изађе из регионалне изолације пошто је прво нормализовао односе с Абу Дабијем, а на крају и с Ријадом. Американци су преко Омана покушавали да утичу на тај процес али на крају је златну медаљу посредништва, на изненађење многих, однео Пекинг.

Улога Кине само је појачала већ дуже време присутан наратив о слабљењу америчког блискоисточног утицаја. Онда су стигли Руси. Њихов повратак у регион из којег су били протерани пре четири деценије почео је у Сирији и наставио је да се шири арапским светом.

Руска нафта наставља да стиже до најближих америчких савезника, укључујући оне из Залива. Арапи купују руску нафту за домаћу употребу, док сопствену продају по вишим ценама. Иако је циљ максимализација профита, тиме помажу Москви да слаби режим западних санкција.

Нервозном Вашингтону препуштено је да само немо посматра док и друге државе региона, попут Египта, склапају послове с Русијом. Посебно их брине упориште које Москва прави у Техерану.

САД губе утицај и у најјачем бастиону свог интереса – Израелу. Деничарска влада Бенјамина Нетанијахуа не обазире се на савете, молбе или упозорења Беле куће да обузда ционистичке и ултрарелигиозне екстремисте који руше демократију и истовремено појачавају репресију против Палестинаца удаљавајући с хоризонта визију о решењу конфликта по формули две државе, коју Америка подржава.

Не одустајући од намере да судство стави под контролу извршне власти, што изазива велике унутрашње потресе, лидер Ликуда се не обазире на Бајденово упозорење да Израел „не може да настави тим путем”. Шефу Беле куће преостало је једино да премијера не позове у Вашингтон у прву посету откако се вратио на власт.

САД не успевају да утичу да се спрече провокативне израелске акције око исламских светилишта у Јерусалиму које прете да запале муслимански свет. Конфликти с Палестинцима у Гази после сваког примирја постају све интензивнији, а недавни ракетни напади Хезболаха из Либана били су најозбиљнији од времена рата 2006.

Америка не одустаје од намере да Израел укључи у шире интеграционе процесе региона отворене 2020. потписивањем Аврамових споразума кад су још четири арапске земље нормализовале односе с јеврејском државом, али Нетанијахуова политика према Палестинцима све то блокира. Тек што је прошле године формиран, Негев форум који је требало да се одржи у Мароку је отказан.

Бајденова администрација потврђује подршку напорима за деескалацију војних тензија у региону, поздравља нормализацију између Техерана и Ријада која може да води крају рата у Јемену, али више не командује процесима.

Америчка регионална партнерства, темељ Бајденове стратегије, налазе се пред озбиљним тестовима. Посебно са Саудијском Арабијом, као што се видело прошле године кад је Ријад глатко одбио позив гостујућег америчког председника да смањи производњу нафте. Уместо с Вашингтоном, Ријад се солидарисао с Москвом.

САД су сачувале снажно војно присуство у региону, а партнери не крију да желе сарадњу с Вашингтоном како би ојачали заједничку ракетну одбрану и поморску безбедност, али више не верују да морају да се ослоне на само једног глобалног играча. Пре ће бити да покушавају да капиталишу на међународном ривалству у троуглу Америка–Русија–Кина. Читав арапски свет, па и Израел, и данас одбија америчке позиве да се активније ангажује на страни Украјине у борби против руске агресије.

Саветник за националну безбедност Џејк Саливан боравио је у Џеди да би разговарао о начинима јачања заједничке визије о безбеднијем и просперитетнијем Блиском истоку, али могао је да буде разочаран што су Арапи – противно вољи Вашингтона – нормализовали односе са сиријским председником Башаром ел Асадом, великим савезником Русије и Ирана.

Америка би морала да преиспита своје приоритете и да креира нове приступе савезништвима у региону уколико жели да сачува позицију коју је деценијама имала. То што је Кина посредовала у нормализацији односа Ријада и Техерана и што Русија продаје нафту Заливу последње су потврде да се ствара нови постамерички поредак на Блиском истоку.