Путин и Зеленски на листи за одстрел

Старо ратно правило које каже „ако убијеш противничког војсковођу, добио си битку”, не застарева и добија потврду и у сукобу Кијева и Москве.

Владимир Путин налази се на нишану кијевских служби. То је открио заменик шефа обавештајне агенције те земље Вадим Скибитски. Не крије да његови подређени такође лове високе руске војне заповеднике.

Говорећи за немачки „Велт”, Скибитски је упитан покушава ли његова служба да ликвидира шефа руске државе на шта је он потврдно одговорио, рекавши да председник Путин „примећује да му се све више приближавамо”.

„Путин види да смо му све ближе и ближе, али се такође боји да ће га убити властити народ. Многи људи у Русији још увек подржавају ову 'специјалну операцију', али захваљујући друштвеним мрежама и телефонским проверама, знамо да су Руси уплашени јер је пуно њихових сународњака погинуло”, рекао је Скибитски за „Велт”.

Према Скибитском, украјинска обавештајна служба није до сада успела да убије Путина јер он „борави у рупи”, али је додао да руски врховни заповедник „сада почиње да избацује главу напоље”.

Међутим, када се ретко јавно појави, обавештајна агенција „није сигурна је ли то доиста он”, појаснио је Скибитски.

Додао је да његови подређени „покушавају да убију” Јевгенија Пригожина, шефа приватне војне фирме „Вагнер”.

Руски министар обране Сергеј Шојгу и начелник Главног штаба Валериј Герасимов такође су означени за елиминацију од стране украјинске обавештајне службе, утврдио је њен заменик начелника.

На питање стоји ли Кијев иза атентата на новинарку и активисткињу Дарију Дугину прошлог октобра и војног блогера Владлена Татарског крајем априла, као и иза атентата на писца Захара Прилепина раније овог месеца, Скибитски је загонетно објаснио да су то били „послови изнутра”.

Украјински високи обавештајац је навео и да се различите групе унутар руске елите међусобно боре за власт, и да ће и ту бити „доста егзекуција”.

Скибитски је додао да руски „пропагандисти” нису приоритетне мете за његову службу за разлику од заповедника руских војних јединица. Тврдио је да је Кијев успео да убије неке из тог врха, али је одбио да наведе имена или бројеве.

„Ми смо у рату и то су наши непријатељи. Али и ако важна особа производи и финансира оружје за Русију, онда би елиминација те особе спасила животе многих цивила... Према међународним конвенцијама, то је легитиман циљ”.

С друге стране пак, бивши израелски премијер Нафтали Бенет, који је почетком 2022. године био посредник између руководства Русије и Украјине, испричао је накнадно у интервјуу израелском 12 каналу да га је руски лидер Владимир Путин на почетку специјалне операције у Украјини уверио да Владимира Зеленског ништа не угрожава.

Присећајући се свог пута у Москву 5. марта 2022, где је имао састанак са Путином у Кремљу, Бенет је испричао како је текао разговор о судбини Зеленског.

„Знао сам да је Зеленски угрожен. Крио се у некаквом бункеру за који нико није знао. Али у неком тренутку, после три-четири сата од почетка састанка, питам: ′Реците ми, да ли намеравате да га убијете?′. Он је одговорио: ′Нећу убити Зеленског′. А онда сам му рекао: ′Желим да потврдим, ви ми дајете реч да нећете убити Зеленског′. Он је одговорио: ′Нећу убити Зеленског”.

Након састанка у Кремљу, бивши премијер је на путу до аеродрома, телефонирао Зеленском и уверио га да није у опасности. Одмах након тога, приметио је Бенет, украјински председник се „вратио у своју канцеларију и снимио видео из свог кабинета” у којем је саопштио да се ничега не плаши. Бенет се присетио да је Зеленском било веома тешко, у том тренутку је био сигуран да су му дани одбројани, да намеравају да га убију”, рекао је бивши шеф владе.

Неколико дана пре признања Скибитског, Володимир Зеленски демантовао је тврдње Москве да је Кијев покушао да убије Путина, након што је Русија саопштила да су два дрона оборена изнад Кремља. „Нисмо напали Путина. Препуштамо то Трибуналу”, рекао је Зеленски.

Немачки дневник „Билд” Украјинска тајна служба покушала је да убије руског председника Владимира Путина помоћу дрона камиказе натовареног са 17 килограма пластичног експлозива Ц4, наводећи да је покушај атентата пропао и да га, упркос томе, руске власти држе у тајности.

Али на напад дроновима Кремљ је рекао да „задржава право да одговори када и где буде то сматрао прикладним”.

Лидер Чеченије Рамзан Кадиров одавно је позвао Владимира Зеленског да се преда.

 „Последњи пут упозоравам! Подигни руке и изађи на трг са речима ‘Не пуцајте, предајем се!' У супротном си готов”, поручио је више пута лидер Чеченије украјинском председнику.

Он је обећао је „изненађење” и када је Кијев расписао потерницу за њим, одговорио је да нема потребе за њом, јер ће он доћи у Кијев и ликвидирати Зеленског.

Како се наводи, информације о њиховој мисији стигле су до украјинске владе која се похвалила како успешно чисти Кијев од руских саботера.

А да су чеченски специјалци покушали да убију Зеленског, и у томе су спречени и ликвидирани, објавио је Олексиј Данилов, портпарол Већа за националну безбеност и одбрану Украјине.

Реч је о такозваним „кадировцима”, припадницима елитног одреда чеченске паравојске, а Украјинци су успели да их спрече, и то после дојаве коју су добили, ни мање ни више него од Руса, рекао је Данилов.

„Добили смо упозорење од чланова ФСБ који не подржавају рат”, нагласио је он.

Није објављено више детаља о овој акцији, нити постоји независна потврда о овим дешавањима.

И руски плаћеници из „Вагнер групе” добили су наређење да убију Зеленског, објавили су својевремено светски медији.

Више руских плаћеника распоређено је у Кијеву с наређењем Кремља да убију Зеленског и сруше његову владу, пренео је крајем прошле године „Кијев индепендент” према сазнања „Тајмса”.

У позицији, у којој се и Украјинци и Руси налазе, треба и даље очекивати радикалне акције, у које спадају и покушаји атентата. Убити предводника, значи деморалисати непријатеља и следбенике, што је важан корак ка војном успеху.