Кад „пресуде” лекари уместо вештака

„Треба прекинути с праксом да судије уместо судског вештака који је положио заклетву ангажују лекара опште праксе који само на основу спољашњег прегледа леша донесе закључак о узроку смрти. То се ради због штедње, понекад због познанства са тим лекарима, али се тако до истине не стиже, а струци и правосуђу наноси се штета.”

Овако за „Политику” коментарише праксу судско-медицинског вештачења др Душан Дуњић, судски вештак у неким од најпознатијих случајева нашег правосуђа – суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића, у суђењу припадницима „земунског клана” у предмету „Сабља”, у случају повређивања Вука и Данице Драшковић 1991. године, као и у бројним поступцима који се воде пред трибуналом у Хагу. Др Дуњић је ових дана објавио књигу „Експертизна медицина” која је дуго чекани, јединствени уџбеник и приручник, намењен сваком лекару који се нађе у улози вештака на суду и сваком правнику, који ће најзад лакше разумети сложеност судско-медицинског вештачења. То је својеврсни буквар судско-медицинског вештачења, а обдукција је само карика у процесу вештачења и први и кључни корак у утврђивању узрока смрти.

Др Дуњић то илуструје случајем породиље, која је заједно са тек рођеном бебом, умрла у једном београдском породилишту. Родбина је захтевала да се не раде обдукције. После два месеца и након гласина из саме болнице и оптужби да су за смрт криви лекари, прича се нашла на суду. Из медицинске документације, без обдукцијом утврђеног узрока смрти, тешко се долази до праве истине, односно до одговора на питање ко је крив за смрт породиље и њеног детета.

– Сви знамо, на пример да фамилија има право да захтева обдукцију (по закону о здравственој заштити), али мало људи зна да породица нема право да спречи обдукцију и да се она може урадити и против воље фамилије и рођака, јер они нису „власници тела”. Директори клиника и лекари морају да буду изричитији у захтевима да се ово законско право спроводи, било да постоји сумња у лекарску грешку или у циљу утврђивања околности под којима дошло до смртног исхода. Без (судско-медицинске или клиничке) обдукције није могуће утврдити шта је узрок смрти, да ли су у лечењу предузете све прописане мере и да ли су оне предузете на време и на одговарајући начин. Не може се накнадно, само из историје болести или отпусне листе, утврђивати истина и зато је комплетна и благовремена изведена судско-медицинска обдукција једини начин да се утврди прави узрок смрти – каже у разговору за „Политику” професор Дуњић.

Наш саговорник иза којег је 30 година рада на Институту за судску медицину у Београду, подсећа да су сходно важећим законима и правилима судски вештаци у обавези да обдукције раде по утврђеним критеријумима и принципима.

Ако постоје критеријуми и правила како је могуће да се некада налази лекара потпуно разликују у тумачењу узрока смрти и начина њеног настанка код исте особе?

– Искуство, знање и морални интегритет вештака су суштинска ствар у добром вештачењу. Лекари који се не придржавају доктрине и принципа приликом обдукције раде површно и непотпуно, излажу себе ризику погрешног закључивања. То исто важи и за процес вештачења. На пример, суд од лекара тражи да утврди механизам настанка неке повреде, а онда вештаци, који немају много искуства или желе да то ураде брзо, овакву наредбу суда протумаче тако да само анализирају оно што постоји у списима, препишу медицинску документацију и дају „мишљење” о врсти повреде и евентуално изврше процену њене тежине. Такво вештачење суду није корисно, јер је пропуштено да се прегледа особа, да се утврди тренутно здравствено стање, прибави додатна документација, изврши додатно снимање, те да се тек након тога одговори на питање суда о динамици настанка неке повреде – набраја наш саговорник.

Др Дуњић примећује да су се у односу на протеклу деценију прилике промениле. Много више се прича о правима пацијената и родбина много чешће жели да сазна да ли је лечење било правилно. Недавно је на обдукцији инсистирала родбина пацијенткиње, која се жалила на јаке болове у трбуху и која је умрла само два сата након пријем у болницу, иако су лекари установили да је највероватније реч о метастазама тумора у стомаку. Међутим, обдукцијом је утврђено да жена уопште није имала тумор, већ је дошло до перфорације чира на желуцу, до изливања садржаја у стомак, па је дошло до сепсе и смртног исхода. Ма колико лаицима изгледало необично, овде ипак није реч о лекарској грешци, јер лекари објективно, за кратко време колико је болесница провела на клиници, нису могли да спроведу комплетну дијагностичку процедуру, и овом обдукцијом су лекари заправо добили јасан одговор и објашњење клиничке слике, а породица тачан узрок смрти. Пацијенткиња је дуго трпела јаке болове, а помоћ лекара затражена је касно, када више нико није могао да помогне.

– Данас специјалисти судске медицине често процењују рад својих колега и мимо суда, на пример на Институту за судску медицину раде се многе клиничке обдукције у циљу да се открије прави узрок смрти код напрасних, незнаних и нејасних случајева – каже др Дуњић.

То је некада детективски посао, али наш саговорник подсећа да је један од првих принципа у вештачењу да не постоји шематизација. Сваки случај се мора посматрати засебно, у склопу чињеница, које ће вештак упознати и ставити у логичку целину. Дешава се да имамо два различита тумачења, али једна повреда може да настане на више различитих начина. Који је начин најближи истини зависи од низа фактора.

Постоје повреде које могу да се искомпликују, као што се и код предвидивих компликација, и поред предузимања свих превентивних мера, не зна да ли ће се та повреда завршити смртним исходом. На пример, плућна емболија после прелома потколенице код старије особе, која има лошу циркулацију и тромбозу вена, чешћа је компликација него када се иста таква повреда догоди млађој особи. Вештак увек мора да цени индивидуалне факторе и друге околности који могу да искомпликују неку повреду.

На крају, професор Дуњић истиче мисао свог учитеља професора Пејаковића: „Лекарска савест, без одговарајућег знања је бескорисна, док је знање без савести неморално и опасно”.

-----------------------------------------------------------

Наложено судско-медицинско вештачење Панићеве смрти

Истражни судија Окружног суда у Београду донео је јуче наредбу да се обави судско-медицинско вештачење, како би се утврдили узроци смрти Ранка Панића.

Портпарол Окружног суда Ивана Рамић објаснила је, у изјави Танјугу, да је истражни судија, пошто је добио предлог тужилаштва да се обави судско-медицинско вештачење, затражио целокупну Панићеву медицинску документацију. „Чим је медицинска документација стигла у суд, истражни судија је наложио да се обави судско-медицинско вештачење, које је поверено Медицинском факултету у Новом Саду", прецизирала је Рамићева.

Тужилаштво је, у оквиру истражних радњи, предложило истражном судији да се обави судско-медицинско вештачење на околности врсте и тежине повреда, као и механизма настанка повреда и њиховог утицаја на Панићеву смрт.

Ранко Панић, који је у Ургентни центар у Београду примљен 30. јула са повредама унутрашњих органа, преминуо је 15. августа. Српска радикална странка тврди да је Панић преминуо од повреда задобијених на протетстном митингу те странке, 29. јула у Београду, одржаном поводом хапшења хашког оптуженика Радована Караџића.