ММФ: Америка што пре да подигне или суспендује лимит јавног дуга

ВАШИНГТОН – Међународни монетарни фонд (ММФ) позвао је данас САД да одмах подигну или суспендују лимит јавног дуга, уз упозорење да ће враћање „тврдоглаво високе” инфлације на два одсто према циљу Федералних резерви, захтевати повишене каматне стопе током већег дела 2024.

„Прекорачење границе савезног дуга могло би да створи даљи системски ризик који се у потпуности може избећи и за америчку и за глобалну економију у тренутку када већ постоје видљиве пукотине. Да би се избегло погоршање негативних ризика, Конгрес би требало да одмах подигне или суспендује горњу границу дуга”, наводи се у саопштењу ММФ-а.

Како преноси Блумберг, ММФ је ово саопштио након консултација по члану IV, што је процена ММФ-а о економском и финансијском развоју земаља након састанака са посланицима и јавним званичницима конкретне земље.

Преговарачи Републиканци и они из Беле куће приближавају се споразуму о подизању границе дуга и ограничавању федералне потрошње на две године, како су раније навели неименовани извори, јер је све мање времена да се спречи неплаћање обавеза САД, јавља Танјуг.

Исти извори навели су да су две стране у преговорима сузиле разлике последњих дана, иако још нема договора, нити је постигнут коначни споразум.

ММФ сматра да ће стопа инфлације у САД остати изнад средњорочног циља Фед-а од два одсто током 2024. године.

„Враћање инфлације на два одсто захтеваће дужи период строге монетарне политике”, рекла је генерална директорка ММФ-а Кристалина Георгијева.

„Предвиђамо да ће стопе остати на 5,25 одсто до 5,5 одсто до краја 2024”, рекла је она.

ММФ је поред тога указао да постоји велика шанса да ће стопе можда морати још више да порасту како би се укротила инфлација.

У саопштењу се додаје да би дуже каматне стопе могле да повећају вероватноћу појављивања већих, системских проблема са билансом у банкама, као и да би недавна банкротства америчких банака могла бити потенцијалан увод у „озбиљније и укорењене” проблеме системске финансијске стабилности.

Економисти кажу да би неизвршење обавеза било економски разорно, потресало финансијска тржишта широм света, повисило трошкове задуживања и изазвало дубоку рецесију САД са растућом незапосленошћу.