Краћи рокови за отплату кредита

Tек што су се привикли на ограничени период отплате кеш кредита, грађане очекује ново заоштравање кредитних услова. Овога пута на удару ће бити рочност потрошачких кредита, позајмица по текућим рачунима, а измене ће се односити и на револвинг кредитне картице. Краћи рок је исплативији, јер се тако банкама враћа мање дуга, али је проблем у томе што су плате мале да би грађани били више кредитно способни за више износе кредита.
Банкарима је понуђено да нађу заједнички модус ограничења периода отплате за поменуте услуге. Предлог је преко Удружења банака већ прослеђен НБС. Ускоро ће се сазнати да ли ће банке добровољно прибећи ономе што им је гувернер саветовао да саме учине, или ће, у противном, НБС предузети рестриктивније мере с намером са се смањи потрошња.

НБС, у зависности од ефекта смањења рока отплате кеш кредита, планира нове мере. Тако би убудуће и позајмице по текућим рачунима и кредитним картицама биле на рок отплате до две године, потрошачки кредити на пет година, а наменски за аутомобиле на седам. Кредити за рефинансирање кеш и позајмица по текућем рачуну, као и по картицама, на рок до две године.

Како за револвинг кредите по кредитним картицама није могуће утврдити рок трајања, банкама је препоручено да се држе одређених принципа, пре свега да месечна обавеза износи најмање пет одсто, укључујући и камату. Требало би и да се измени утврђивање кредитне способности, односно да се смањи могућност задуживања код револвинг картица.

Задуженост грађана се у последњих месец дана повећала за један проценат. Упркос томе, подаци Кредитног бироа потврђују да праг прекомерне задужености није пређен и да су грађани најуреднији дужници. Чак су "кредитни зависници" уреднији него пре годину-две у отплати дуга банкама и за лизинг услуге.

Како за наш лист истиче Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, на основу евиденције Кредитног бироа, грађани најуредније враћају зајмове, јер са отплатом месечног дуга до 60 дана тренутно касни само 1,2 одсто корисника кредита, док их је у доцњи крајем прошле године било 1,4 одсто.

Дугалић очекује да ће мере Народне банке за ограничење кредитирања грађана дати резултате и да тражња неће расти прекомерно. Премда грађани ниси једини кривци за прекомерну потрошњу. Како наводи, од када је уведен лимит на период отплате до две године, обим готовинских кредита је смањен за око четири милијарде динара, са 132 милијарде, колико је износио пре месец дана, на 128 милијарди. Истовремено, потрошачки зајмови су остали на истом нивоу, док су стамбени кредити одобрени у износу вишем за седам милијарди динара.

Дугалић очекује да ће и друге банке ускоро кренути примером Сосијете женерал банке, која је снизила и увела фиксне камате на стамбене кредите на 6,73 одсто годишње. Он је скренуо пажњу да је у Србији кључни проблем висока цена квадратног метра, додавши да и кад би клијент добио кредит без камате, месечна рата би била превелика за наш стандард, управо због цене новог стана.

-----------------------------------------------------------

Грађани дугују 271 милијарду динара

Од укупног дуга од 809 милијарди динара, колико је износио последњег дана септембра евидентиран у Кредитном бироу, око трећина, тачније 271 милијарда, јесте дуг грађана, а остало предузећа. Прошле године укупна сума стамбених кредита износила је око 50 милијарди динара, а ове је достигла око 67 милијарди динара.