Признање Сарајева за противнике Српске

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ба­ња­лу­ка – Гра­до­на­чел­ни­ца Са­ра­је­ва Бе­ња­ми­на Ка­рић на­гра­ди­ла је чла­но­ве та­ко­зва­ног Ан­ти­деј­тон по­кре­та, до­де­лив­ши им злат­ни­ке гра­да Са­ра­је­ва, што је по­тез ко­ји је иза­звао број­не не­га­тив­не ре­ак­ци­је с об­зи­ром на то да тај не­ре­ги­стро­ва­ни по­крет и ње­го­вог ли­де­ра Ни­ха­да Алич­ко­ви­ћа ме­ди­ји опи­су­ју као екс­тре­ми­сте чи­ји се рад за­сни­ва на ан­ти­у­став­ном де­ло­ва­њу. Гра­до­на­чел­ни­ца Са­ра­је­ва је пре не­ки дан у свом ка­би­не­ту при­ми­ла де­ле­га­ци­ју та­ко­зва­ног Ан­ти­деј­тон по­кре­та, ка­ко би им ода­ла при­зна­ње на­вод­но по­во­дом њи­хо­вих не­дав­них ак­тив­но­сти у Тур­ској. Бес јав­но­сти због овог по­те­за Ка­ри­ће­ве ни­је ума­њи­ло ни ње­но на­кнад­но прав­да­ње. Она ка­же да „ни­ка­ква на­гра­да или при­зна­ње Са­ра­је­ва ни­су до­де­ље­ни на­ве­де­ном по­кре­ту”.

По­ја­сни­ла је да је злат­ник су­ве­нир ко­ји град по­кла­ња у знак за­хвал­но­сти за раз­ли­чи­те ак­тив­но­сти, па об­ја­шња­ва ка­ко је при­јем ор­га­ни­зо­ван за по­је­дин­це ко­ји су по­ма­га­ли на­ро­ду Си­ри­је и Тур­ске на­кон ра­зор­них зе­мљо­тре­са. 

„Ни­хад Алич­ко­вић, Са­дик Мен­ко­вић и Мид­хат Хај­да­ре­вић су про­ве­ли ме­сец да­на у кам­пу за де­цу у Си­ри­ји, где су во­лон­тер­ски по­ма­га­ли уне­сре­ће­ном на­ро­ду, а по­себ­но де­ци. Ја сам гра­до­на­чел­ни­ца свих гра­ђа­на, без об­зи­ра на би­ло ка­кве по­ли­ти­ке или по­ли­тич­ка уве­ре­ња”, ка­же она. Ме­ђу­тим, из „Ан­ти­деј­тон по­кре­та” су на­кон до­де­ле при­зна­ња на­ве­ли да је ово „пр­ви пут да је јед­на ин­сти­ту­ци­ја у БиХ пре­по­зна­ла ан­га­жман и рад ’Ан­ти­деј­тон по­кре­та’, ка­ко на па­три­от­ском пу­ту та­ко и на ху­ма­ни­тар­ном по­љу”, из­ве­стио је пор­тал „Кликс”.

Гра­до­на­чел­ник Ис­точ­ног Са­ра­је­ва Љу­би­ша Ћо­сић сма­тра да је Бе­ња­ми­на Ка­рић, при­је­мом и уру­чи­ва­њем злат­ни­ка гра­да Са­ра­је­ва за пред­став­ни­ке „Ан­ти­деј­тон по­кре­та”, до­ка­за­ла ду­го­го­ди­шње тврд­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске да бо­шњач­ки по­ли­тич­ки пред­став­ни­ци по­др­жа­ва­ју ан­ти­деј­тон­ско и ан­ти­у­став­но де­ло­ва­ње у БиХ.

„У сва­кој нор­мал­ној зе­мљи, што БиХ одав­но ни­је, ова­кав по­тез био би ока­рак­те­ри­сан као озбиљ­но ан­ти­у­став­но де­ло­ва­ње”, ре­као је Ћо­сић.

Под­се­тио је да су тај по­крет и ње­гов ли­дер Ни­хад Алич­ко­вић у јав­но­сти одав­но пре­по­зна­ти као екс­тре­ми­сти чи­ји се рад за­сни­ва на ан­ти­у­став­ном де­ло­ва­њу и ши­ре­њу не­тр­пе­љи­во­сти пре­ма Ср­би­ма и Срп­ској. 

„Та­кве љу­де, ко­ји се отво­ре­но бо­ре про­тив Уста­ва зе­мље ко­ју на­вод­но во­ле ви­ше од све­га, зва­нич­но при­ма и де­ли им при­зна­ња гра­до­на­чел­ни­ца не­че­га што би тре­ба­ло да бу­де глав­ни град свих у БиХ. И он­да Ре­пу­бли­ка Срп­ска и Ср­би не ва­ља­ју, и нас ко­ји се бо­ри­мо за Устав БиХ она­ко ка­ко је и на­пи­сан, оп­ту­жу­ју за ан­ти­у­став­но де­ло­ва­ње. БиХ је за­и­ста не­ве­ро­ва­тан па­ра­докс”, оце­нио је Ћо­сић.

На­кон ово­га, по­ру­чио је гра­до­на­чел­ник Ис­точ­ног Са­ра­је­ва, бо­шњач­ки по­ли­ти­ча­ри не тре­ба да се чу­де, ни­ти има­ју пра­во да хи­сте­ри­шу ако се у БиХ по­ја­ви по­крет ко­ји ће се бо­ри­ти ис­кљу­чи­во за оса­мо­ста­ље­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске, а чи­ји ће пред­став­ни­ци би­ти ра­до ви­ђе­ни го­сти у зва­нич­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма ре­пу­блич­ког и ло­кал­ног ни­воа. 

Ка­ри­ће­ва је ина­че пот­пред­сед­ни­ца СДП-а БиХ, пар­ти­је ко­ја се де­кла­ри­ше као ле­ви­чар­ска. Ме­ди­ји­ма је то по­слу­жи­ло као по­вод да Ка­ри­ће­ву оп­ту­же да је „још јед­ном по­ка­за­ла ве­зу с де­сни­ча­ри­ма” и под­се­ћа­ју да је на спо­ме­ни­ку срп­ским ци­ви­ли­ма на Ка­за­ни­ма од­би­ла да на­пи­ше ко је и за­што уби­јао гра­ђа­не Са­ра­је­ва, те ис­ти­чу ка­ко је од­би­ла и ски­ну­ти пло­чу са са­ра­јев­ске Већ­ни­це, ко­ја стиг­ма­ти­зу­је це­ли срп­ски на­род и ка­рак­те­ри­ше га као зло­чи­нач­ки. Ина­че, „Ан­ти­деј­тон по­крет” за­ла­же се за је­дин­стве­ну БиХ и вра­ћа­ње Уста­ва СР БиХ (без ен­ти­те­та), а јед­на од њи­хо­вих ак­тив­но­сти би­ла је по­ста­вља­ње мор­бид­не ин­ста­ла­ци­је у цен­тру Са­ра­је­ва, у ко­јој је Ре­пу­бли­ка Срп­ска при­ка­за­на као ма­сов­на гроб­ни­ца. Во­ђу тог по­кре­та Ни­ха­да Алич­ко­ви­ћа ме­ди­ји опи­су­ју као при­ја­те­ља На­се­ра Ори­ћа, те на­во­де ка­ко је пре три го­ди­на по­зи­вао Бо­шња­ке да се на­о­ру­жа­ва­ју. Алич­ко­вић је, из­ме­ђу оста­лог, ра­ни­је на­пра­вио ин­ци­дент у Ха­гу, ка­да се уз псов­ке и прет­ње устре­мио на чо­ве­ка у мир­ном про­те­сту ко­ји је сто­је­ћи ис­пред три­бу­на­ла ис­ти­цао да је реч о „су­ду не­прав­де”.