Ста­нов­ни­штво Србије све ста­ри­је

У Србији живи 183.047 више жена од мушкараца, а просечна старост нашег становништва износи 43,8 година, говоре најновији резултати пописа становништва Србије, које је јуче објавио Републички завод за статистику. Како истичу стручњаци националне статистичке институције, жене су у просеку три године старије од мушкараца – оне у просеку имају 45,2 а мушкарци 42,4 године. У односу на претходни попис становништва, који је спроведен 2011. године, просечна старост становништва повећана је за око једну и по годину.

Број старих и даље увелико премашује број деце у Србији – како наводе представници РЗС-а, број најмлађих у укупном становништву износи 14,4 одсто, док је удео особа старијих од 65 година порастао са 17,4 процента 2011. године на 22,1 одсто 2022. године. To у преводу значи да је свака седма особа у Србији дете, а свака пета има више од 65 година. Између два пописа број деце млађе од девет година смањен је за 46.279, а највеће смањење забележено је међу младим становништвом – у Србији је 2011. године живео 439.741 становник узраста од 20 до 24 године, док је последњи попис показао да у нашој земљи живи само 337.105 младих тог узраста. Између два пописа Србија је изгубила и око 100.000 младих узраста од 25 до 29 година. Истовремено, расте број најстаријег становништва – последњи попис показује да у земљи живи 117.651 особа старија од 85 година, док је на претходном попису евидентирано 81.550 особа тог узраста. Најнеповољнија демографска ситуација јесте у региону Јужне и источне Србије, где је скоро свака четврта особа старија од 64 године, док је у Београдском региону „само” петина становника старија од 64 године.

Регионално посматрано, најстарије становништво живи у Источној и јужној Србији, у којој је просечна старост значајно већа од републичког просека. Најстарији град у земљи је Црна Трава, у којој је просечна старост житеља 56,37 година. Веома старо становништво живи и у Бабушници, Сврљигу, Гаџином Хану, Жагубици, Кучеву и Неготину – у овим градовима становници имају у просеку више од 50 година. Најстарији житељи Београда живе на општини Стари град, где је просечна старост 45,45 година, док је „најмлађа” београдска општина Звездара, јер у њој грађани у просеку имају „само” 41 годину. У „млађе” војвођанске градове спадају Жабаљ, у коме је просечна старост становништва 41,14 година и Мали Иђош, са просеком од 42,9 година, а у најстарије Чока и Бачка Топола, у којима је просечна старост 46 година. Најмлађи градови у региону Шумадије и западне Србије јесу Тутин, чији грађани имају у просеку 34,60 година, и Прешево, са просечном старошћу житеља од 37,57 година. „Најстарији” је Рековац, у коме просечна старост становништва износи 51,5 година. 

Резултати последњег пописа становништва такође сведоче да у Србији живи 3.231.978 мушкараца и 3.415.025 жена. Полна статистика открива да је треће доба – женског пола, то јест да у Србији има неупоредиво више старијих жена него старијих мушкараца, о чему су већ сведочиле бројне социолошке студије, које су откриле да у нашој земљи живи највише удовица у Европи. Тако, примера ради, резултати пописа сведоче да у се старосној категорији „85 и више година” налази 75.370 жена и само 42.281 мушкарац, а слична статистика важи и за седамдесетогодишњаке – подаци говоре да у нашој земљи живи 382.550 жена старих од 70 до 79 година и свега 291.022 мушкарца исте старосне доби.

Родна статистика постаје још занимљивија ако се има на уму да се сваке године у Србији роди између 2.500 и 3.000 дечака више него девојчица – бројке говоре да су мушкарци у бројчаној предности до 39 године живота, када се њихов број изједначује са бројем жена, а од 55 године живота припаднице лепшег пола почињу да доминирају. У прилог тој тези говоре и резултати последњег пописа становништва, који сведоче да у старосној групи од 55 до 59 године жена има чак 15.613 више него мушкараца, док у старосној групи од 65 до 69 година има чак 28.486 жена више него мушкараца.

У Бе­о­гра­ду ма­ње бе­ба

У Ср­би­ји је у пр­ва че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не ро­ђе­но 19.230 бе­ба, то јест све­га 66 де­це ви­ше у од­но­су на ја­ну­ар, фе­бру­ар, март и април 2022. го­ди­не, го­во­ре нај­но­ви­ји по­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку, чи­ји струч­ња­ци ис­ти­чу да то зна­чи по­ве­ћа­ње од свега 0,3 од­сто но­во­ро­ђе­них. У Бе­о­гра­ду је ро­ђе­но 37 бе­ба ма­ње у пр­вом че­тво­ро­ме­сеч­ју ове го­ди­не у од­но­су на исти пе­ри­од ла­не, што пред­ста­вља не­при­јат­но из­не­на­ђе­ње ако се зна да у пре­сто­ни­ци жи­ви ско­ро тре­ћи­на Ср­би­је. У Вој­во­ди­ни је ро­ђе­но пет бе­ба ма­ње не­го у истом пе­ри­о­ду 2022, док по­да­ци го­во­ре да се нај­ве­ћи по­раст но­во­ро­ђе­них у ста­ти­стич­ком сми­слу бе­ле­жи у ре­ги­о­ну Шу­ма­ди­је и за­пад­не Ср­би­је, у ко­ме је број но­во­ро­ђе­них бе­ба ве­ћи за 65 у од­но­су на ла­не.

Ста­ти­сти­ка мор­та­ли­те­та да­је на­ду да се по­ла­ко опра­шта­мо са пан­де­ми­јом ви­ру­са ко­ро­на – у пр­ва че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не број умр­лих у Ср­би­ји из­но­сио је 34.173, што зна­чи да је 10.042 осо­бе ма­ње не­го у истом пе­ри­о­ду ла­не, што пред­ста­вља ста­ти­стич­ки пад од 22,7 про­це­на­та. Де­мо­гра­фе по­себ­но ра­ду­је по­да­так да се у свим ре­ги­о­ни­ма Ср­би­је бе­ле­жи ма­ња смрт­ност у од­но­су на прет­ход­ну го­ди­ну, као и да се број пре­ми­ну­лих од ко­ви­да 19 зна­чај­но сма­њу­је.