Ка­ко про­ме­ни­ти не­здра­ве на­ви­ке у ис­хра­ни

Сви они ко­ји же­ле да смр­ша­ју или да про­ме­не не­здра­ве на­ви­ке по­моћ мо­гу да до­би­ју у Са­ве­то­ва­ли­шту за ис­хра­ну Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”. Ово са­ве­то­ва­ли­ште по­се­ду­је ме­ди­цин­ску ва­гу ко­ја ме­то­дом та­ко­зва­не би­о­им­пе­дан­це пру­жа де­таљ­ну ана­ли­зу са­ста­ва те­ла осо­бе. По­ред те­ле­сне ма­се и ин­дек­са те­ле­сне ухра­ње­но­сти, ова ме­то­да да­је по­дат­ке у ве­зи са ко­ли­чи­ном и рас­по­ре­дом ма­сног тки­ва, ви­сце­рал­них ма­сти (ма­сти око ор­га­на), ске­лет­них ми­ши­ћа, ко­ли­чи­ном не­ма­сног тки­ва, као и ко­ли­чи­ном и рас­по­ре­дом во­де у ор­га­ни­зму у од­но­су на укуп­ну те­ле­сну ма­су. На осно­ву то­га, као и ме­ди­цин­ске до­ку­мен­та­ци­је ко­ју по­се­ду­је па­ци­јент, ов­де се мо­гу до­би­ти аде­кват­ни са­ве­ти у ве­зи са пра­вил­ном ис­хра­ном.

Рад у са­ве­то­ва­ли­шту као пре­вен­ци­ја ну­три­тив­них фак­то­ра ри­зи­ка код здра­вих и ме­ди­цин­ска ну­три­тив­на те­ра­пи­ја код бо­ле­сних љу­ди за­сни­ва се на ин­ди­ви­ду­ал­ном при­сту­пу сва­ком па­ци­јен­ту.

Нај­ста­ри­ји па­ци­јент ко­ји је на овом ме­сту до­био струч­ну по­моћ имао је 83 го­ди­не, а нај­мла­ђи че­ти­ри, ко­ји са­да има два­де­се­так го­ди­на и ког се ле­ка­ри ра­до се­ћа­ју, јер је са сво­јом по­ро­ди­цом до­шао у са­ве­то­ва­ли­ште и слу­ша­ју­ћи и при­ме­њу­ју­ћи са­ве­те по­бе­дио го­ја­зност. Ис­ку­ство ле­ка­ра по­ка­за­ло је да су же­не ве­ћа по­др­шка му­шкар­ци­ма ко­ји мо­ра­ју из ко­ре­на да ме­ња­ју на­чин ис­хра­не. Та­ко­ђе, по­сле 50. го­ди­не же­на­ма је те­же да из­гу­бе ви­шак ки­ло­гра­ма, због хор­мо­нал­них про­ме­на и успо­ра­ва­ња ме­та­бо­ли­зма.

Ка­ко ис­ти­че др сц. мед. Је­ле­на Ка­ша­нин, спе­ци­ја­ли­ста хи­ги­је­не из овог са­ве­то­ва­ли­шта, гра­ђа­ни би пре до­ла­ска код њих тре­ба­ло да ура­де ана­ли­зу ком­плет­не крв­не сли­ке и би­о­хе­миј­ске ана­ли­зе, као и да по­не­су ком­плет­ну ме­ди­цин­ску до­ку­мен­та­ци­ју, уко­ли­ко је по­се­ду­ју.

– Ка­да па­ци­јент за­ка­же пре­глед и до­ђе код нас, нај­пре му из­ме­ри­мо ви­си­ну и обим стру­ка. На­кон то­га, осо­ба ста­не на ва­гу, ко­ја ме­то­дом би­о­им­пе­дан­це да­је ре­ле­вант­не по­дат­ке, на осно­ву ко­јих са­ста­вља­мо пред­лог пла­на ис­хра­не. То су ин­ди­ви­ду­ал­ни пла­но­ви ис­хра­не. Не мо­же исти план ис­хра­не да се при­ме­ни код не­ког ко има 18 го­ди­на или 50 го­ди­на, код му­шка­ра­ца и же­на, осо­бе ко­ја је фи­зич­ки ак­тив­на и оне ко­ја то ни­је. Не мо­же не­ко ко ра­ди од 9 до 17 са­ти да је­де исто као осо­ба ко­ја се­ди цео дан код ку­ће или онај ко има ноћ­ну сме­ну – до­да­ла је др Ка­ша­нин.

Уни­вер­зал­не бр­зе ди­је­те ни­ка­ко ни­су за пре­по­ру­ку. Не­струч­но др­жа­не ди­је­те оста­вља­ју по­сле­ди­це на здра­вље, а ту је и чу­ве­ни јо-јо ефе­кат.

– Од­ре­ђе­ни ре­жим ис­хра­не мо­ра да се спро­во­ди под над­зо­ром ле­ка­ра и да се на кон­трол­ним пре­гле­ди­ма по по­тре­би не­што и про­ме­ни у на­чи­ну ис­хра­не. Та­кав ре­жим ис­хра­не љу­ди би тре­ба­ло да усво­је као стил жи­во­та. Ако се не­ко мно­го уго­јио прет­ход­них го­ди­на, не мо­же да оче­ку­је да осла­би за ме­сец да­на. Бр­зе ди­је­те мо­гу да до­ве­ду до крат­ко­роч­ног ефек­та, али се ки­ло­гра­ми вра­ћа­ју. Оче­ки­ва­но је да не­ко за ме­сец да­на из­гу­би три до че­ти­ри ки­ло­гра­ма. Ва­жно је да љу­ди бу­ду и фи­зич­ки ак­тив­ни – на­во­ди др Ка­ша­нин.

Нај­ва­жни­је је да па­ци­јен­ти има­ју мо­тив и по­др­шку дра­гих осо­ба ка­ко би, при­др­жа­ва­ју­ћи се пла­ни­ра­ног ре­жи­ма ис­хра­не, по­сти­гли оп­ти­мал­ну те­жи­ну. Љу­ди нај­че­шће гре­ше јер пре­ска­чу обро­ке, по­себ­но до­ру­чак. Нај­че­шће пр­ви оброк има­ју у 11 или 12 са­ти и та­да углав­ном је­ду пе­ци­ва или по­пи­ју ка­фу од­мах чим уста­ну ују­тру, а да пре то­га ни­су до­руч­ко­ва­ли.

– На­ви­ке из по­ро­ди­це се пре­но­се и на де­цу, па се и код њих пр­ви оброк бе­ле­жи тек у вре­ме ве­ли­ког од­мо­ра, око 9.30 или 10.30 ча­со­ва, што је ка­сно. И они у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва је­ду пе­ци­ва. По­сле­ди­це та­квих не­здра­вих на­ви­ка су по­ја­ва го­ја­зно­сти, а за­тим и по­ве­ћа­ње вред­но­сти хо­ле­сте­ро­ла и ше­ће­ра у кр­ви – на­по­ми­ње др Ка­ша­нин.

Аларм ка­да тре­ба по­тра­жи­ти струч­ну по­моћ је­сте он­да ка­да не­ко при­ме­ти да се уго­јио че­ти­ри или пет ки­ло­гра­ма. Ме­ђу­тим, па­ци­јен­ти у са­ве­то­ва­ли­ште до­ла­зе нај­че­шће ка­да је тај ви­шак ве­ћи и из­но­си од 10 до 20 ки­ло­гра­ма.

– Код нас, као и сву­да у све­ту, у ве­ли­кој ме­ри за­сту­пље­на је бр­за хра­на, док се ма­ло вре­ме­на по­све­ћу­је при­пре­ми обро­ка и за­јед­нич­ком по­ро­дич­ном обе­до­ва­њу. Са­ве­ту­је­мо да се ују­тру ни­ка­ко не иза­ђе из ку­ће без до­руч­ка. Та­ко­ђе, ве­о­ма је ва­жно да се не пра­ве ве­ли­ки раз­ма­ци из­ме­ђу обро­ка – до­да­ла је др Ка­ша­нин.

Пре­гле­ди у Са­ве­то­ва­ли­шту за ис­хра­ну Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је се за­ка­зу­ју по­зи­вом на број те­ле­фо­на 060/7171-539 од осам до 15 са­ти.