Незапосленост младих у Србији и у Европи у константном паду

Незапосленост међу младима опала је у готово свим државама чланицама Европске уније, али и у Србији, показали су најновији подаци Статистичког завода ЕУ. Прошле године забележена је рекордно ниска незапосленост младих између 15 и 29 година, од 6,3 одсто, саопштио је Еуростат, наводећи и да је у Србији незапосленост младих лане износила 8,6 одсто. Прошле године 92.000 младих из наше земље било је без посла и њихов број константно опада. Годину дана раније, 2021. године, 10 одсто младих од 15 до 29 година било је незапослено, док је 2014. тај проценат био двоструко већи (17,9) него прошле године. У извештају Еуростата се напомиње да многи млади студирају и не траже активно посао, као и да, ако се узму у обзир само млади који учествују у радној снази, стопа незапослености младих износи 11,3 одсто.

На нивоу земаља ЕУ ово је рекордно ниска незапосленост од почетка мерења 2009, навео је статистички завод ЕУ. С друге стране, према званичним подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ) из последњег квартала 2022. године, у нашој земљи готово свака четврта особа до 24 године старости је незапослена (24,3 одсто). Због тога је, између осталог, уз подршку Немачке развојне сарадње, НСЗ покренуо прошле године две бесплатне онлајн обуке за незапослене – „Активно тражење посла“ и „Пут до успешног предузетника. Те обуке до сада је похађало око 5.000 грађана, од чега се, рецимо, највећи број определио за обуку која им помаже да покрену сопствени бизнис.

Такође, и према прошлогодишњем Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Србији Кровне организације младих Србије (КОМС), незапосленост младих опада. Мерено од 2014. године, опала је за њих 110.000. У испитавању које је ова организација спровела лане близу трећине испитаника је навела да је незапослено дуже од две године. Ипак, приметан је и значајан пад младих који су незапослени дуже од две године. Прошле године је било 30,7 одсто незапослених младих. На питање да ли су регистровани на бироу, резултати су показали да готово три четвртине младих који су иначе незапослени није евидентирано код Националне службе за запошљавање. Истраживање је потврдило и да највећи број запослених младих ради на уговору о раду на неодређено време, али је забрињавајуће то што готово петина (19 одсто) младих ради на црно, односно без уговора. Такође, више од половине младих било је на некој врсти праксе и скоро половина њих је задовољна квалитетом праксе, али је забрињавајуће да готово три четвртине тих пракси нису биле плаћене. Млади наводе и да су за добијање посла најважнији лични и породични контакти и познанства, као и чланство и активизам у политичкој партији. Доминантно сматрају да мере подршке оснивању породице од стране државе нису довољне, наводе у КОМС-у.