Ердогана корак дели од још једног тријумфа

Према најновијим проценама политичких аналитичара и истраживањима јавног мњења, Реџеп Тајип Ердоган ће у недељу поново бити изабран за председника. Али у Турској анкете увек треба примити с извесном дозом резерве, пошто се често не потврде у бирачким кутијама.

„Ердоган има велике шансе да победи. То је наговестио први круг избора, кад је мимо очекивања добио 49,5 одсто гласова”, сматра Ахмет Ујсал, руководилац Центра за стратешке студије Турске. Ако победи у недељу, остаће на челним позицијама још пет година, што је укупно скоро три деценије.

Ердоган је од оних политичара који никад не одустају, што потврђују садашњи избори. После пандемије вируса корона, која је тешко погодила привреду, и недавног земљотреса, многи аналитичари су га унапред ожалили. Питање је било само да ли ће његов ривал Кемал Киличдароглу, лидер опозиције, победити у првом или другом кругу. Десило се обратно, пошто је Ердоган очигледно успео да убеди грађане да би промена власти успорила обнову разорених провинција: освојио је 49,5 одсто гласова, пет процената више од Киличдароглуа. Пошто нико није добио апсолутну већину, сада се одржава други круг избора.

Ердоган је у међувремену придобио наклоност радикалног националисте Синана Огана, који је, као кандидат коалиције четири мале странке, неочекивано освојио пет одсто гласова. Да ли ће му то бити дољно за победу није јасно, пошто су друге мале партије из тог савеза најавиле подршку Киличдароглуу. До последњег дана битка се водила за наклоност осам милиона грађана који у првом кругу нису изашли на биралишта.

Председник Ердоган је променио тактику: сада је играо на националистичку карту, док су верска питања била у другом плану, како би придобио и гласове младих, које не интересују много исламизам и секуларизам. Оптужио је свог ривала да сарађује с прокурдском Народном демократском партијом (ХДП) која подржава „курдске терористе” само да би добио њихове гласове. Под изговором борбе за владавину права, Киличдароглу ће, како тврде у Ердогановој партији правде и развоја (АКП), ослободити многе злочинце, укључујући и вођу забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава доживотну робију. У влади подсећају да је он крив за смрт 40.000 грађана страдалих у оружаним сукобима који су почели осамдесетих година прошлог века.

Ердоган је у кампањи упозоравао грађане да ће Киличдароглу бити „послушник Запада”, науштрб националних интереса. Он тврди да Бела кућа отворено подржава опозиционог кандидата пошто садашња влада у Анкари не аминује наређења Вашингтона, што многи Турци воле да чују. Анкара се у последње време суочава и са санкцијама Беле куће због војне сарадње с Русијом. Пошто се амерички конгрес противи да се Турској прода 40 авиона Ф-16 док не одобри пријем Шведске у НАТО, Анкара се у последње време приметно окреће својој војној индустрији. У току предизборне кампање Ердоган је помпезно промовисао модерни војни авион „каан”, први носач авиона, тестирана је домаћа балистичка ракета домета 500 километара, као и нови модел беспилотне летелице „бајрактар”.

Лидер опозиције Киличдароглу одбацује Ердоганове оптужбе да сарађује с терористима. Обећава да ће обновити поремећене односе с Европском унијом, бориће се за владавину права, ослободиће само политичке затворенике и обезбедити већа права за жене и припаднике ЛГТБ популације. У опозицији најављују промену Устава и враћање парламентарног система владавине који је Ердоган укинуо 2017. године, како би после тога узурпирао све полуге власти. Киличдароглу обећава да ће, за разлику од владе, одмах ослободити Турску четири милиона избеглица и вратиће их тамо одакле су стигле. Верује да ће демократске промене у Турској створити повољне услове за повратак страних инвеститора, који су досад бежали од Ердоганове „диктаторске владавине”.

Избори су велики изазов за Киличдароглуа (74), председника Републиканске народне партије, коју је пре сто година основао творац републике Мустафа Кемал Ататурк. После доласка на чело странке 2010. године изгубио је готово све изборне битке, ако се донекле изузму победе њених чланова на локалним изборима у Истанбулу и Анкари. Практично се сам наметнуо као кандидат за шефа државе пошто је лидер највеће опозиционе странке, мада је било идеја да то буде перспективни градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу. То га је изгледа коштало гласова пошто су због тога неке опозиционе партије бојкотовале први круг гласања, тврде истанбулски листови.

У сенци двобоја Ердогана и Киличдароглуа остали су парламентарни избори, на којима је 14. маја убедљиву победу однела Народна коалиција, у којој главну реч води владајућа Партија правде и развоја, освојивши 323 од укупно 600 места. Савез шест опозиционих странака који стоји иза Киличдароглуа имаће 212 места, док су преостали мандати припали прокурдском ХДП-у, малим странкама и независним кандидатима. Пошто Ердоган контролише парламент, опозиција неће моћи да покрене најављени поступак за промену Устава, јер је за то потребна подршка 360 посланика.