Нестанак отиска прста отежава потрагу за Младићем

Нестанак отиска прста из евиденције о Ратку Младићу, одбеглог хашког оптуженика, прилично ће отежати потрагу за њим, изјавио je за „Политику” Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине и координатор Акционог тима за сарадњу са Хашким трибуналом. Он је нагласио да су службе укључене у потрагу за Младићем имале изузетне потешкоће да уопште и дођу до копије Младићеве личне карте и пратеће документације.

– Нисмо без разлога тражили копију личне карте Ратка Младића и до ње смо дошли уз велике муке – рекао је кратко Вукчевић.

Тужилац Вукчевић није желео да прецизира на који начин и у којој мери недостатак Младићевог отиска прста отежава потрагу надлежних служби за њим.

Поводом информације која се појавила у „Блицу” о томе да је „загубљен отисак Младићевог прста из евиденције БИА”, Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, гостујући у „Кажипрсту” радија Б92, рекао је да је она „полутачна”.

– Наложили смо да се дође до отисака прстију преосталих хашких оптуженика с обзиром на то да су Радован Караџић и Стојан Жупљанин имали лажне идентитете. Испоставило се да Младић има држављанство Србије од 7. јула 1993. године, да је поднео захтев са документацијом за издавање личне карте 1999. и да та документација недостаје. Дакле, имамо копију личне карте, али недостаје документација са отиском прстију. То ће бити предмет даље истраге, као и то на који начин је он добио личну карту – рекао је Љајић, претпостављајући да је није лично Младић преузео.

Он је додао да је једна од могућности да је та документација „склоњена изнутра”.

Љајић није прецизирао у којој полицијској станици је Младић поднео захтев за издавање личне карте и оценио је да није добро да се такве информације појављују у медијима „практично дан пошто до њих дођу” надлежне службе.

Да подсетимо, хашки оптуженик Стојан Жупљанин је, после хапшења у јуну ове године, негирао свој идентитет, који је убрзо затим потврђен ДНК анализом. Питање које се намеће у случају хапшења Младића, будући да је отисак прста као један од начина идентификације нестао, јесте како ће надлежне службе утврдити његов идентитет.

Милан Шкулић, професор на Правном факултету у Београду, каже за „Политику” да је идентитет одређене особе могуће утврдити на неколико начина. Он сматра да ДНК анализа биолошког материјала јесте најпоузданији начин утврђивања идентитета, али да свакако није и једини.

– Поред отиска прстију, идентитет је могуће утврдити и тако што га препознају особе које га познају од раније и родбина, као и биометријом. Биометрија представља једну врсту препознавања, јер и после пластичне операције и велике промене у опису човека, његове карактеристичне тачке на лицу, као што су удаљеност јагодица и очију, остају исте. На основу неке фотографије одраније, биометријски могу да се измере тачке на лицу и упореде са садашњим изгледом – објашњава Шкулић.

У случају ДНК анализе, Шкулић каже да је потребни биолошки материјал дужан да да само окривљени.

– Сродник нема законску дужност да да биолошки материјал за упоређивање, али идентификација се увек може постићи и на друге начине. Када је реч о Ратку Младићу, одговарајуће службе вероватно поседују његов биолошки материјал, који је можда узет са места где се он раније крио па се претпоставља да је његов. Друго, он се лечио више пута на Војномедицинској академији, па претпостављам да су они сачували неки биолошки материјал – оцењује Шкулић.

Он подсећа да узимање биолошког материјала од сродника није регулисано законом и да тај поступак зависи од њихове добре воље. Подсетимо, за анализу и упоређивање молекула ДНК довољна је веома мала количина биолошког материјала, као што су делић длаке или хиљадити део једне капи крви. За ову анализу могу да послуже практично било које ћелије људског организма, као што су крв, сперма, ћелије коже и усана које могу да се нађу на опушцима, чашама.

Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Горан Хаџић у Москви?

Бивши председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић - уз Ратка Младића једини преостали оптужени за ратне злочине који је још на слободи - није у Србији, тврди један званичник Владе Србије, а преноси Интернет сајт Балканинсајт.

Хаџић, који је нестао 2004. године, три дана пре него што је хашка оптужница против њега обелодањена, вероватно се налази у Русији, рекао је други неименовани извор Балканинсајта, „близак обавештајној заједници Србије".

„Према последњим информацијама, он је можда извршио неке електронске трансакције у Москви", додао је он.

С. Р.