Збирка несврстаних из Београда уписана у регистар Унеска

Документарна збирка „Први самит Покрета несврстаних у Београду”, чију номинацију је поднела Индонезија као номинатор и Србија као кономинатор, уз подршку Индије, Египта и Алжира, уписана је у Унесков Међународни регистар „Памћење света”, потврдио је за наш лист Милан Терзић, историчар и директор Архива Југославије.

У саопштењу Министарства културе Србије тим поводом се каже:

„Номинациони досије, за који је допринос дао Архив Југославије, документује Први самит Покрета несврстаних, који је означио активну улогу земаља Трећег света у смањењу светских тензија, позивајући на крај колонијализма, империјализма и расизма, као и промоцију мирне коегзистенције и светског мира.”

Збирка се састоји од скенираних копија 76 текстуалних архива, 242 фотографије, једне аудио-архиве и 15 филмова. Све то је, како нам прича Терзић, из Фонда Јосипа Броза Тита из Архива Југославије, Фототеке Танјуга и видео-материјала Филмских новости. Међу документима су Изјава о опасности од рата и апел за очување светског мира, два писма сличног садржаја упућена председнику СССР-а Никити Хрушчову и председнику САД Џону Кенедија, порука Јосипа Броза Тита генералном секретару Савета безбедности Уједињених нација у Танту, као и забелешке са Титових сусрета и разговора са учесницима београдске конференције…

Како он подсећа, реч је о сусрету који се у нашем главном граду десио 1961. године и где су се окупиле земље Азије, Африке, Европе (Југославија и Кипар) и неке земље Латинске Америке – укупно њих 25. За шездесет година постојања покрет је окупио 120 земаља.

– Суштину те приче треба сагледати у контексту времена, добу када се крајем Другог светског рата назиру супротности и трвења између великих сила око утицаја и које зовемо хладни рат а можемо рећи и врући мир. Отклон од СССР-а 1948. омогућио је Југославији да изађе на велику сцену, она није тада била пуки објекат у међународним односима и то је био златни период југословенске дипломатије, уз онај из периода Краљевине Југославије у доба краља Александра – наглашава Терзић и додаје да су све идеје Покрета несврстаних и данас актуелне и да их треба посебно сагледати у нашем, савременом тренутку, у турбулентним међународним околностима у којима живимо.

С тим у вези, у Архиву Југославије 2021. године, а зарад обележавања шездесет година Покрета несврстаних, одржана је изложба и тада су још једном наглашена начела тог покрета, због којих се и он сад и нашао у програму „Памћење света”, а то су начела која имају трајну вредност у међународним односима као што су очување мира, решавање проблема разоружања, колонијализма, економског развоја. Управо поменуте здраве вредности у времену када је Југославија била нека врста центра света и када је остварила и економске, културне, војне и друге бенефите биле су разлог да се уђе у процес уписа у „Памћење света”. Наш саговорник осврће се и на другу страну медаље, а то је питање наличја тог плодног периода и чињенице да нас је осећај важности у некој мери одвојио од сложене унутрашње ситуације и да је она гурана под тепих и то није решавано, а што нас је сачекало деведесетих година.

Иначе, програм „Памћење света” Унеско је покренуо 1997. да би се сачувала и промовисала светска културна документациона баштина од универзалне вредности. Светски регистар културне документационе баштине пандан је светском регистру непокретних споменика културе.

Заједно са збирком „Први самит Покрета несврстаних у Београду”, у Међународни регистар „Памћење света” уписане су 63 документарне збирке, и сада је укупан број збирки у регистру 494.