Прво подизање привременог градилишног платоа, онда демонтажа Старог савског моста

Уклањање Старог савског моста неће почети следећег месеца, а како сада ствари стоје, питање је да ли ће тај посао уследити уопште ове године. Јер, како за наш лист каже инжењер укључен у пројекат, најпре треба да се изгради привремени градилишни плато на левој обали Саве за који ће бити потребно између три месеца и пола године. Он ће заузимати око 20.000 квадратних метара између Старог савског и Бранковог моста, односно простор између ФК „Бродарац” и Саве. На том градилишном платоу, за који је поднет захтев за издавање грађевинске дозволе, тврди он, обављаће се сав посао у вези са демонтажом старог и монтажом новог већег моста на месту где је данас зелена лучна конструкција препознатљива у меморији престонице чијем рушењу се, откад је најављено, противи део јавности.

– И пројектовање и изградња градилишног платоа је изузетно захтеван посао за који је, према мојим проценама, потребно пре пола године него три месеца. На том земљишту биће побијени шипови и оно насуто туцаником. Цео тај простор је детаљно испитан и снимљен, терен, вегетација, партерно уређење, Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту биће заштићен, и када посао буде окончан све мора да се врати у првобитно стање – какво је сада. Све се ради и према условима градског Завода за заштиту споменика културе и све мере предострожности биће примењене – објашњава наш саговорник.

До привременог градилишног платоа баржама Дунавом и Савом стизаће делови новог моста на позицију на којој ће бити место за барже. Нови мост, каже инжењер, имаће 6.500 тона, десет пута је тежи од постојећег, дужина му је 200 метара, готово двоструко више од Старог савског, и на градилишном платоу биће монтиран. У комаду ће, додаје, потом бити пренет на стубове.

– Састављен ће, челичном конструкцијом, која ће бити постављена управно на реку и неће угрозити пловни пут, бити привучен двадесетак метара од обале на реци. На то место ће доћи барже којима ће онда отпловити до стубова на којима ће бити постављен. То је огроман подвиг. Исти поступак биће примењен и код демонтаже Старог моста чији ће средишњи део бити скинут у комаду, неинвазивним методама – објашњава саговорник.

Он тврди да је пројекат за демонтажу постојећег моста завршен, следи му контрола, док је пројектовање новог моста при крају.

Све ове тврдње „Политика” је покушала да провери у Градској управи, али одговоре нисмо добили. У кабинету градоначелника речено нам је да ће он о мосту говорити следеће недеље на конференцији за медије.

Да демонтажа Старог савског моста неће почети у јуну, како је раније најављивано из града, потврдио је недавно и градоначелник Александар Шапић. Он је указао да ће уклањање старог и изградња новог моста бити усклађени са динамиком градње тунела од Савске до Дунавске падине јер, како је казао, нови мост нема исту сврху без будућег тунела.

Да држава и град немају намеру да одустану од уклањања зеленог лучног моста и изградње новог, нарочито је постало јасно крајем прошле године када је обелодањено да ће се Србија задужити за око 80 милиона евра да би уклонила постојећи мост и подигла нови. Уговор о том зајму осигураном код „China Export & Credit Insurance Corporation” влада је потписала са групацијом „BNP Paribas”. Али, то није цела сума предвиђена за ове намене јер је вредност посла, пројектовање и изградња, 94 милиона евра, а то је износ који ће бити плаћен извођачу радова кинеској компанији „Пауер Чајна”. Из кредита се, како је предвиђено, финансира максимално 85 одсто од укупне вредности посла.

– Та сума није планирана само за демонтажу старог и изградњу новог моста, него и за приступне саобраћајнице у дужини од око 400 метара, од будућег кружног тока у Карађорђевој улици до моста и од моста до новог кружног тока на новобеоградској страни – прецизира инжењер укључен у пројекат.

Пројектовање је, како смо и раније писали, поверено Факултету техничких наука у Новом Саду, „Мостоградњи”, „Миленијум тиму” и „IO Design Enterprise” из Београда, што се дуго тајило. Идејни пројекат урадио је Саобраћајни институт ЦИП на основу првонаграђеног решења са архитектонског конкурса за реконструкцију моста из 2017.

Три године раније било је јасно да ће Стари савски мост добити по две траке са обе стране, засебне конструкције припојене мосту, на основу Просторног плана подручја посебне намене за „Београд на води”. Да постојећи мост такав више неће бити, извесније је било 2016. када је тадашњи градоначелник Синиша Мали најавио да ће лучна конструкција бити очувана, али да ће будући мост већег капацитета имати два нивоа. Пролеће 2017. показаће да ни то није био коначан план за овај мост јер је тада откривено да ће се уместо њега градити потпуно нови. Томе су се део стручне јавности и грађани успротивили, оспоравајући тврдње надлежних да је обнова постојећег моста немогућа и да већи капацитет не би издржали дрвени шипови на којима је он подигнут. Од тада до данас траје готово непрестана дискусија и полемика аргументима за уклањање моста и против тога.

Селидба са локације на локацију, а и даље над водом

Тешко је сетити се свих најава и дешавања у претходних неколико година, а које се тичу судбине старог моста. Али, једна од памтљивијих епизода била је када је град пре неколико година спровео и анкету о селидби зелене лучне конструкције на другу локацију. Када је анкета била у току, градски челници уверавали су да међу гласовима воде они за пресељење између Новог Београда и Аде Циганлије и они за селидбу на простор између Земунског кеја и Лида. Уместо тога, накнадно, град објављује да је одлучено да мост оде на суво, као скулптура на Ушћу. Ни то није било дефинитивно. Пре око две године из града је поручено да ће демонтажа Старог савског почети 2022. и да ће бити пребачен на привремену локацију на Палилули и да ће се накнадно одлучити шта ће бити са њим. Градоначелник Александар Шапић је у више наврата наглашавао да не размишља о томе шта ће са мостом бити после уклањања.

Једини друмски мост у току окупације

Зелени лучни мост поставили су Немци после рушења Мост краља Александра Првог који је страдао у априлском бомбардовању 1941. године. Тада је био једини друмски прелаз на Сави у Београду и подигнут је као привремени мост. Лучна саобраћајница са осам стубова у току окупације носила је назив „Принц Еуген”, а после рата житељи престонице прозвали су га Немачки мост. Од нацистичког минирања 1944. спасао га је учитељ Миладин Зарић. Трамвајски је постао осамдесетих година. Пре десетак година Скупштини града поднет је предлог да мост понесе Зарићево име, али од тога није било ништа, а пре неколико месеци на стубу на новобеоградској страни моста Зарић је добио мурал у акцији коју су организовали ПСГ и петнаестак организација укључених у одбрану ове саобраћајнице.