НАОС: Србија спада у мање наоружане нације

Колики је број пиштоља, пушака, бомби и сличних убојитих ствари које грађани Србије поседују, а за које немају дозволе?

Поједини медији се редовно позивају на нека страна истраживања колико нелегалног оружја има у нашој земљи.

У тим истраживањима грађани Србије наводно су једни од најнаоружанијих у Европи и међу првих десет у свету.

Ипак, нема релевантних извора података у вези са тим истраживањима, а комплексност нашег проблема са илегалним оружјем јесте у томе јер је због ранијих ратова много војног наоружања завршило у рукама народа.

МУП Србије је неколико пута након пласирања у нашим и страним медијима да смо један од најнаоружанијих народа на свету – демантовао таква истраживања.

Једину базу података о броју регистрованог оружја у Србији има МУП јер је орган који издаје дозволу за поседовање и ношење оружја и за сваки тај комад зна се где је.

Према подацима из базе МУП-а Србије, у нашој земљи има око 760.000 комада оружја у легалном поседу. Ово су подаци пре почетка актуелне легализације, и извесно је да ће тај број бити мањи и за више од педесетак хиљада комада.

Према проценама у вези са легалним оружјем, на сто становника Србија има око 11 комада оружја, а примера ради, Сједињене Америчке Државе на сто становника имају 120 комада оружја, од нас више преко десет пута. Црна Гора има око 17 цеви на 100 становника, а Хрватска и Босна и Херцеговина око 18 цеви, док Словенија чак око 26 цеви на сто становника. Северна Македонија је испод нас са око 10 цеви, али ова наша комшијска земља такође има проблем са великим бројем нелегалног оружја и то је тамна бројка. По броју легалног оружја на 100 становника у Европи је најнаоружанија Финска, а следе Швајцарска и Норвешка.

Душко Илић, генерални секретар Националне асоцијације за оружје Србије (НАОС), каже за „Политику” да не постоји начин да се прецизно утврди колико је нелегалног оружја у нашој земљи, те да према званичним подацима о броју регистрованог оружја Србија спада у мање наоружане нације.

„Сви такви подаци о нелегалном оружју који су на располагању углавном су из неких страних агенција. Можемо веровати у податке када се прича о регистрованом оружју, али свакако не можемо да верујемо у тачност података о нелегалном оружју. То је тамна бројка и не постоје параметри којима би се и приближно то могло утврдити, а камоли тачно”, објашњава Илић.

Ко су људи који у актуелној акцији предају полицији легално оружје?

„То су пре свега грађани старије животне доби, који немају намеру да улазе у процес замене оружаних листова (такозване пререгистрације) која подразумева и извесне трошкове, међу којима су обезбеђивање услова за смештај и чување оружја (сефови и ормани), лекарски преглед и доказивање оправданог разлога за поседовање оружја”, одговара секретар НАОС-а.

Он истиче и да предајом оружја престаје и обавеза плаћања пореза на пушке и пиштоље.

„Наравно, један од мотива грађана да предају оружје јесте и најављена ригорозна контрола смештаја и чувања оружја, а сви они који не испуњавају те услове могу да сносе прекршајне санкције, па им је лакше да се ослободе оружја. Чињеница је и да евентуални наследници оружја нису заинтересовани да га имају у поседу, па им је најједноставније да га предају МУП-у”, објашњава Илић.

НАОС се као организација бави заштитом интереса легалних власника оружја – ловаца, стрелаца, колекционара, и свих осталих који пушке и пиштоље поседују и користе у законским оквирима. У том смислу, настоје и да остваре најбољу сарадњу са МУП-ом Србије у циљу креирања адекватних законских прописа.

„НАОС апсолутно подржава као и до сада сваку легализацију оружја, па и ову актуелну. Позивамо грађане да искористе ову акцију јер је то један добар начин да се ослободе оружја које иначе не може бити регистровано, а да зато не сносе никакве санкције”, закључује Душко Илић.