И напредак мора да буде контролисан

Универзитет у Крагујевцу био је домаћин Друге српске међународнe конференцијe о примењеној вештачкој интелигенцији (AI – Artificial intelligence). У присуству бројних научника из земље и света, овај скуп је уводним предавањем отворио Данијел Шехтман, израелски научник који је 2011. добио Нобелову награду у области хемије, за откриће квазикристала у материјалима.

Говорећи о вишеструком значају крагујевачког скупа, професор Шехтман је у први план ставио повезаност науке и економије.

– Сваки научни скуп је важан за Србију, па и овај. Земља која има напредну науку, има и развијену економију. Наука и економија иду заједно. Научна достигнућа значајно унапређују наше животе. Погледајте зашто се добија Нобелова награда. Све су то револуције, али те револуције човек претвара у еволуцију, почиње да производи рaзне ствари и слично. Зато су свакој земљи потребни научници и инжењери. Ако желите да их имате више, најбољи начин је да се наука учи од малих ногу. У Израелу се са светом науке сусрећу и деца, још у вртићу. Ова конференција је добра и за српску владу која на тај начин подржава образовање. Најважнији ресурс су људи и њихова ингениозност. Оно што човек ископа испод земље, то нестаје, а људска ингениозност увек остаје, само морате да је развијате – поручује овај нобеловац.

Доктор Данијел Шехтман (82) je научник Израелског института за технологију и професор на Државном универзитету Ајова у САД, а од 2014. је и на челу Међународног научног савета Томског политехничког универзитета у Русији. Боравак у нашој земљи смо искористили да му поставимо и неколико питања о утицају вештачке интелигенције на човека који је стално принуђен да се мења и прилагођава модерним технологијама које из дана у дан запљускују свет.

– Нисам стручњак за вештачку интелигенцију, али сам њен корисник. Вештачка интелигенција ће утицати на свачији живот. Већ сада постоји неколико програма који вам могу бити од користи, као што је Chat GPT. И ја користим тај програм када треба да припремим неку презентацију. Прилично ми помаже. Ипак, постоји страх да ће вештачка интелигенција управљати нашим животима. Вештачка интелигенција је врло моћно средство, али тврдим да ће све бити у реду док смо ми ти који можемо да извучемо утичницу за струју. Иако је реч о великом напретку, питање је како то да контролишемо. То није увек лако, јер увек постоје лоши људи који вештачку интелигенцију могу да злоупотребе и користе је на погрешан начин – упозорава професор Шехтман.

Осим у науци, вештачка интелигенција је све присутнија и у свакодневном животу.

– Поменуо сам Chat GPT. Тај програм ми нарочито користи када нисам стручњак за неку тему. На пример, за астрономију. Питам Chat GPT да ми каже којих су десет највећих астрономских открића и он ми за две секунде избаци листу. После га замолим да ми да пет реченица о првом открићу на листи. Дакле, више не морам да претражујем податке на интернету, него добијам конкретне одговоре на постављено питање. Овај програм може да буде од користи и ђацима и студентима, али је питање како ћемо знати ко је урадио задатак, Chat GPT или ученик. Надам се да ћемо наћи начин да то препознамо – наводи саговорник „Политике”.

Професора Шехтмана смо упитали и шта ће се дешавати у будућности, да ли ће човек у ери вештачке интелигенције постати превазиђен, застарео.

– Да ли ће човек постати застарео? Никад! Но, морамо се навићи на вештачку интелигенцију, као и на сва досадашња достигнућа. Током развоја науке у последњих сто година, било је много ствари којих су се људи плашили. Кад је изумљен аутомобил, људи су се бојали да ће их аутомобили убијати. Аутомобили заиста убијају људе, али то није основна ствар, главни проблем. Тако је сада и са вештачком интелигенцијом. Биће проблема, али ћемо их превазилазити. Морамо се навићи да живимо у сајбер-свету. Морамо научити да употребљавамо модерне технологије на прави начин, али морамо знати и како да се заштитимо од злоупотреба. Ми смо тек на почетку разумевања моћи коју нам доноси примена вештачке интелигенције – каже израелски нобеловац.