I napredak mora da bude kontrolisan

Univerzitet u Kragujevcu bio je domaćin Druge srpske međunarodne konferencije o primenjenoj veštačkoj inteligenciji (AI – Artificial intelligence). U prisustvu brojnih naučnika iz zemlje i sveta, ovaj skup je uvodnim predavanjem otvorio Danijel Šehtman, izraelski naučnik koji je 2011. dobio Nobelovu nagradu u oblasti hemije, za otkriće kvazikristala u materijalima.

Govoreći o višestrukom značaju kragujevačkog skupa, profesor Šehtman je u prvi plan stavio povezanost nauke i ekonomije.

– Svaki naučni skup je važan za Srbiju, pa i ovaj. Zemlja koja ima naprednu nauku, ima i razvijenu ekonomiju. Nauka i ekonomija idu zajedno. Naučna dostignuća značajno unapređuju naše živote. Pogledajte zašto se dobija Nobelova nagrada. Sve su to revolucije, ali te revolucije čovek pretvara u evoluciju, počinje da proizvodi razne stvari i slično. Zato su svakoj zemlji potrebni naučnici i inženjeri. Ako želite da ih imate više, najbolji način je da se nauka uči od malih nogu. U Izraelu se sa svetom nauke susreću i deca, još u vrtiću. Ova konferencija je dobra i za srpsku vladu koja na taj način podržava obrazovanje. Najvažniji resurs su ljudi i njihova ingenioznost. Ono što čovek iskopa ispod zemlje, to nestaje, a ljudska ingenioznost uvek ostaje, samo morate da je razvijate – poručuje ovaj nobelovac.

Doktor Danijel Šehtman (82) je naučnik Izraelskog instituta za tehnologiju i profesor na Državnom univerzitetu Ajova u SAD, a od 2014. je i na čelu Međunarodnog naučnog saveta Tomskog politehničkog univerziteta u Rusiji. Boravak u našoj zemlji smo iskoristili da mu postavimo i nekoliko pitanja o uticaju veštačke inteligencije na čoveka koji je stalno prinuđen da se menja i prilagođava modernim tehnologijama koje iz dana u dan zapljuskuju svet.

– Nisam stručnjak za veštačku inteligenciju, ali sam njen korisnik. Veštačka inteligencija će uticati na svačiji život. Već sada postoji nekoliko programa koji vam mogu biti od koristi, kao što je Chat GPT. I ja koristim taj program kada treba da pripremim neku prezentaciju. Prilično mi pomaže. Ipak, postoji strah da će veštačka inteligencija upravljati našim životima. Veštačka inteligencija je vrlo moćno sredstvo, ali tvrdim da će sve biti u redu dok smo mi ti koji možemo da izvučemo utičnicu za struju. Iako je reč o velikom napretku, pitanje je kako to da kontrolišemo. To nije uvek lako, jer uvek postoje loši ljudi koji veštačku inteligenciju mogu da zloupotrebe i koriste je na pogrešan način – upozorava profesor Šehtman.

Osim u nauci, veštačka inteligencija je sve prisutnija i u svakodnevnom životu.

– Pomenuo sam Chat GPT. Taj program mi naročito koristi kada nisam stručnjak za neku temu. Na primer, za astronomiju. Pitam Chat GPT da mi kaže kojih su deset najvećih astronomskih otkrića i on mi za dve sekunde izbaci listu. Posle ga zamolim da mi da pet rečenica o prvom otkriću na listi. Dakle, više ne moram da pretražujem podatke na internetu, nego dobijam konkretne odgovore na postavljeno pitanje. Ovaj program može da bude od koristi i đacima i studentima, ali je pitanje kako ćemo znati ko je uradio zadatak, Chat GPT ili učenik. Nadam se da ćemo naći način da to prepoznamo – navodi sagovornik „Politike”.

Profesora Šehtmana smo upitali i šta će se dešavati u budućnosti, da li će čovek u eri veštačke inteligencije postati prevaziđen, zastareo.

– Da li će čovek postati zastareo? Nikad! No, moramo se navići na veštačku inteligenciju, kao i na sva dosadašnja dostignuća. Tokom razvoja nauke u poslednjih sto godina, bilo je mnogo stvari kojih su se ljudi plašili. Kad je izumljen automobil, ljudi su se bojali da će ih automobili ubijati. Automobili zaista ubijaju ljude, ali to nije osnovna stvar, glavni problem. Tako je sada i sa veštačkom inteligencijom. Biće problema, ali ćemo ih prevazilaziti. Moramo se navići da živimo u sajber-svetu. Moramo naučiti da upotrebljavamo moderne tehnologije na pravi način, ali moramo znati i kako da se zaštitimo od zloupotreba. Mi smo tek na početku razumevanja moći koju nam donosi primena veštačke inteligencije – kaže izraelski nobelovac.