Роман о животу Ксеније Атанасијевић

„Елегија о белој девојчици” Зорана Пеневског, роман је о Ксенији Атанасијевић (1894–1981), првој жени доктору наука и првој жени доценту у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и њеном животу, у форми фрагмената, по узору на њено најпознатије дело „Филозофски фрагменти”.

Ова прича о тријумфу мисли у хаосу постојања и о победи истрајности у свету пуном неправди, уметнички успешно надограђује пуку биографију значајне личности непоколебљивих моралних начела. Уз вешто уткане историјске личности, изузетне опсервације Ксеније Атанасијевић о свом времену и човековој егзистенцији, роман брише границе између њеног филозофског светоназора и ауторског текста, пружајући читаоцу јединствену прилику да се уживи у свет њених идеја. Притом, суптилни паралелизми са данашњим стањем духова код нас потврђују да је и женско питање овде актуелно као и пре једног столећа.

„’Елегија о белој девојчици’ прича је о судбини интелектуалке у нашој средини, а под интелектуалком подразумевам мислеће биће које не припада ниједном идеолошком кругу, ни паланачком, ни клеронационалном миљеу, већ је личност која одређује саму себе својом етичком суштином. Прича о Ксенији Атанасијевић и даље је актуелна, нажалост, и као сведочанство о борби за женска права и моралној истрајности коју друштво најчешће гура у заборав. Не мање важно било ми је да истакнем да се код истинских стваралаца у њиховом делу види и сама њихова судбина, као и потреба за познавањем филозофије, језика и музике, што су такође критеријуми за правог интелектуалца”, каже аутор Зоран Пеневски.

Растко и Надежда Петровић, Урош Предић, Димитрије Митриновић, Бранислав Петронијевић, Душан Недељковић, масони, чаршија, Геца Кон и многи други стварни ликови, као и темељан пишчев увид у Ксенијина дела, чине ову „елегију” уверљивом и доприносе осветљавању судбине значајне а несхваћене жене која је ишла испред свога времена.