Амерички носач „немоћан” пред кинеским ракетама

Упркос томе што јој је упућено више упозорења, америчка флота је без одобрења наставилa да се приближава острву у Јужном кинеском мору на које Пекинг полаже право. Уследио је напад хиперсоничним ракетама од којих су неке лансиране из пустиње Гоби. Била су довољна 24 пројектила да се потопи понос америчке морнарице. Кинеска армија послала је на морско дно носач авиона на атомски погон „Џералд Р. Форд” дуг 333 метара и вредан 13 милијарди долара.

Потапање највећег и најскупљег ратног брода на свету није плод нечије маште, већ врло реалан хипотетички сценарио уколико би дошло до војног конфликта између америчке и кинеске војске на простору Југоисточне Азије, упозоравају стручњаци.

После 20 симулираних компјутерских „ратних игара”, кинески војни експерти дошли су до закључка да амерички носач тежине 100.000 тона са 75 авиона не би издржао напад хиперсоничних пројектила.

Детаљи ових рачунарских „ратних вежби” у којима су циљане америчке војне мете објављени су у најновијем, мајском броју кинеске стручне публикације „Часопис за технологије испитивања и мерења”. И ово је први пут да је Пекинг изашао у јавност са стручним детаљима симулираних напада хиперсоничним оружјем које не могу да зауставе савремени системи противваздухопловне одбране.

Тренутак за објављивање резултата оваквих тестова, које иначе врше и друге армије у свету, није случајно изабран. Пекинг је у последње време више пута оптуживао Вашингтон да подиже тензије у Јужном кинеском мору. Зато се објављивање резултата о моћи кинеских хиперсоничних ракета може схватити и као упозорење не само САД, већ и властима на Тајвану да их у случају потенцијалног сукоба америчка морнарица неће одбранити.

Вођа истраживачког тима који је симулирао нападе Цао Хонгсонг са Северног универзитета у Таијуану, провинција Шанси, за „Саут Чајна морнинг пост” каже да је утврђено да би америчка флота, предвођена носачем авиона који је до сада сматран „непотопивим конвенционалним оружјем”, могла сигурно да буде уништена релативно малим бројем хиперсоничних удара.

Да би развио стратегије које су веома сличне могућим реалним условима у случају сукоба, кинески истраживачки тим користио је сложени троталасни напад пројектилима чији је циљ био да преваре и савладају модерне одбрамбене системе америчке флоте од шест бродова, међу којима су и крстарица ЦГ56 „Сан Хасинто” и четири разарача класе ДДГ-103 „арли берк”, опремљени навођеним ракетама.

У планирању алгоритма ракетног напада узети су у обзир сви могући реални детаљи, укључујући и то да је носач авиона „Џералд Р. Форд” опремљен најсавременијим електромагнетним системима за лансирање пројектила, али и врло осетљивим радарима и напредним системима за електронско ратовање.

Да би симулација одговарала могућим реалним ратним условима истраживачки тим је кинеској војсци поставио и неколико „ограничења”: немогућност добијања информација у реалном времену због прекида сигнала који стиже са шпијунских сателита, али и ограничен број хиперсоничних ракета.

Параметри игре узели су у обзир да „непријатељ” у одбрани од хиперсоничног оружја на бродовима располаже с 264 пројектила, међу којима су и напредни амерички системи РИМ-161Е СМ-3 с кинетичким бојевим главама способним да пресрећу балистичке ракете.

„Основни принцип ратне игре био је бити благ према непријатељу и строг према себи. У симулацији напада користили смо два типа хиперсоничних противбродских ракета које лете на великим висинама и могу да достигну брзину од 11 махова. Утврдили смо да су оба модела пројектила способна да с два поготка потопе већи ратни брод”, открива Цао Хонгсонг.

Иако се аутентичност објављених података коришћених у овим виртуелним „ратним играма” не може независно проверити, неки војни стручњаци истичу да су информације о перформансама кинеског оружја поуздане.

„Тачност података коришћених у симулацијама ратних игара кључна је за њихову корисност у процени потенцијалних сценарија”, рекао је за хонконшки лист један кинески инжењер ваздухопловне одбрамбене индустрије, који је тражио да не буде именован због осетљивости теме.