Američki nosač „nemoćan” pred kineskim raketama

Uprkos tome što joj je upućeno više upozorenja, američka flota je bez odobrenja nastavila da se približava ostrvu u Južnom kineskom moru na koje Peking polaže pravo. Usledio je napad hipersoničnim raketama od kojih su neke lansirane iz pustinje Gobi. Bila su dovoljna 24 projektila da se potopi ponos američke mornarice. Kineska armija poslala je na morsko dno nosač aviona na atomski pogon „Džerald R. Ford” dug 333 metara i vredan 13 milijardi dolara.

Potapanje najvećeg i najskupljeg ratnog broda na svetu nije plod nečije mašte, već vrlo realan hipotetički scenario ukoliko bi došlo do vojnog konflikta između američke i kineske vojske na prostoru Jugoistočne Azije, upozoravaju stručnjaci.

Posle 20 simuliranih kompjuterskih „ratnih igara”, kineski vojni eksperti došli su do zaključka da američki nosač težine 100.000 tona sa 75 aviona ne bi izdržao napad hipersoničnih projektila.

Detalji ovih računarskih „ratnih vežbi” u kojima su ciljane američke vojne mete objavljeni su u najnovijem, majskom broju kineske stručne publikacije „Časopis za tehnologije ispitivanja i merenja”. I ovo je prvi put da je Peking izašao u javnost sa stručnim detaljima simuliranih napada hipersoničnim oružjem koje ne mogu da zaustave savremeni sistemi protivvazduhoplovne odbrane.

Trenutak za objavljivanje rezultata ovakvih testova, koje inače vrše i druge armije u svetu, nije slučajno izabran. Peking je u poslednje vreme više puta optuživao Vašington da podiže tenzije u Južnom kineskom moru. Zato se objavljivanje rezultata o moći kineskih hipersoničnih raketa može shvatiti i kao upozorenje ne samo SAD, već i vlastima na Tajvanu da ih u slučaju potencijalnog sukoba američka mornarica neće odbraniti.

Vođa istraživačkog tima koji je simulirao napade Cao Hongsong sa Severnog univerziteta u Taijuanu, provincija Šansi, za „Saut Čajna morning post” kaže da je utvrđeno da bi američka flota, predvođena nosačem aviona koji je do sada smatran „nepotopivim konvencionalnim oružjem”, mogla sigurno da bude uništena relativno malim brojem hipersoničnih udara.

Da bi razvio strategije koje su veoma slične mogućim realnim uslovima u slučaju sukoba, kineski istraživački tim koristio je složeni trotalasni napad projektilima čiji je cilj bio da prevare i savladaju moderne odbrambene sisteme američke flote od šest brodova, među kojima su i krstarica CG56 „San Hasinto” i četiri razarača klase DDG-103 „arli berk”, opremljeni navođenim raketama.

U planiranju algoritma raketnog napada uzeti su u obzir svi mogući realni detalji, uključujući i to da je nosač aviona „Džerald R. Ford” opremljen najsavremenijim elektromagnetnim sistemima za lansiranje projektila, ali i vrlo osetljivim radarima i naprednim sistemima za elektronsko ratovanje.

Da bi simulacija odgovarala mogućim realnim ratnim uslovima istraživački tim je kineskoj vojsci postavio i nekoliko „ograničenja”: nemogućnost dobijanja informacija u realnom vremenu zbog prekida signala koji stiže sa špijunskih satelita, ali i ograničen broj hipersoničnih raketa.

Parametri igre uzeli su u obzir da „neprijatelj” u odbrani od hipersoničnog oružja na brodovima raspolaže s 264 projektila, među kojima su i napredni američki sistemi RIM-161E SM-3 s kinetičkim bojevim glavama sposobnim da presreću balističke rakete.

„Osnovni princip ratne igre bio je biti blag prema neprijatelju i strog prema sebi. U simulaciji napada koristili smo dva tipa hipersoničnih protivbrodskih raketa koje lete na velikim visinama i mogu da dostignu brzinu od 11 mahova. Utvrdili smo da su oba modela projektila sposobna da s dva pogotka potope veći ratni brod”, otkriva Cao Hongsong.

Iako se autentičnost objavljenih podataka korišćenih u ovim virtuelnim „ratnim igrama” ne može nezavisno proveriti, neki vojni stručnjaci ističu da su informacije o performansama kineskog oružja pouzdane.

„Tačnost podataka korišćenih u simulacijama ratnih igara ključna je za njihovu korisnost u proceni potencijalnih scenarija”, rekao je za honkonški list jedan kineski inženjer vazduhoplovne odbrambene industrije, koji je tražio da ne bude imenovan zbog osetljivosti teme.