Globalni platni sistem se raspada na regionalne blokove

Era nesporne dominacije Sjedinjenih Američkih Država na globalnim finansijskim tržištima približava se kraju, dok jedinstvenu međunarodnu platnu infrastrukturu postepeno zamenjuje mreža nacionalnih i regionalnih sistema, piše britanski „Ekonomist”.

Prema oceni lista, sve intenzivnije korišćenje dolara, sankcija i pristupa finansijskim mrežama kao instrumenata geopolitičkog pritiska podstaklo je brojne zemlje da traže načine da smanje zavisnost od infrastrukture koju kontrolišu SAD.

Zabrinutost više nije ograničena samo na Kinu, Rusiju i druge države koje se nalaze pod američkim sankcijama. I u Evropi raste strah da bi, usled naglog pogoršanja političkih odnosa sa Vašingtonom, pojedine zemlje, kompanije ili institucije mogle da budu odsečene od ključnih platnih kanala.

Zbog toga države širom sveta ubrzano razvijaju sopstvene alternative. U Evropi se radi na širenju platnog sistema „Vero” i uvođenju digitalnog evra, dok su Indija i Brazil već izgradili domaće platforme UPI i „Piks”, koje omogućavaju brza i jeftina plaćanja bez oslanjanja na tradicionalne američke kartične mreže.

Taj proces predstavlja sve ozbiljniji izazov za američke kompanije „Viza” i „Masterkard”, čije operativne marže, prema navodima „Ekonomista”, premašuju 50 odsto. Suočene sa jačanjem lokalnih konkurenata i političkim zahtevima za većom finansijskom samostalnošću, ove kompanije ulažu stotine miliona dolara u evropsku infrastrukturu kako bi sačuvale tržišni udeo i uverile vlasti da su dugoročno posvećene lokalnim tržištima.

Zemlje koje žele da umanje američki uticaj uglavnom se odlučuju za jedan od tri modela: izgradnju sopstvenih nacionalnih platformi, direktno povezivanje nacionalnih sistema sa partnerskim državama ili prelazak na infrastrukturu koju razvija Kina.

Kineski međubankarski platni sistem CIPS, koji se posmatra kao alternativa zapadnom SVIFT-u, beleži rekordne obime transakcija. Peking je, kako se navodi, težište sa isključivog širenja upotrebe juana postepeno prebacio na izgradnju sigurnih platnih kanala koji bi Kini i njenim partnerima omogućili da posluju bez straha od američkih ograničenja.

I Indija nastoji da svoj sistem UPI proširi van nacionalnih granica, predstavljajući ga zemljama u razvoju kao sredstvo za sticanje „suvereniteta plaćanja”. Nju Delhi istovremeno radi na povezivanju svoje infrastrukture sa sistemima drugih država, čime bi se omogućile direktne prekogranične transakcije bez posredovanja američkih kompanija.

Ipak, stvaranje velikog broja odvojenih platnih mreža nosi i ozbiljne rizike. Potpuna fragmentacija mogla bi da dovede do nekompatibilnosti regionalnih sistema, poskupljenja međunarodnih transakcija i slabljenja nadzora nad tokovima novca.

Analitičari upozoravaju i da bi složenija i manje povezana infrastruktura mogla da otvori dodatni prostor za finansijske prevare, pranje novca i izbegavanje međunarodnih sankcija.

Prema procenama koje prenosi „Ekonomist”, nastavak globalne finansijske fragmentacije mogao bi do 2030. godine da umanji svetski bruto domaći proizvod za oko 2,6 odsto.

Tako bi pokušaj država da steknu veću finansijsku nezavisnost od Vašingtona mogao da dovede do stvaranja otpornijih nacionalnih sistema, ali i do skuplje, manje efikasne i znatno podeljenije svetske ekonomije. Cena slabljenja dolarske dominacije, zaključuje se, mogla bi da bude visoka ne samo za SAD već i za sve ostale učesnike u globalnoj trgovini.