Запад између „антисрпства” и „исламофобије”

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Појачава ли Запад своје присуство на Балкану у процесима који су битно убрзани због украјинског сукоба? Да ли је рат у Европи довео до тога да Запад покушава да „стави шапу на овај регион” или светски токови иду у сасвим другом смеру и по инерцији мултиполаризма условљава нове односе и у овом делу света?

Медији су пре неки дан известили како некадашње прве ударне песнице председника Била Клинтона и државне секретарке Медлин Олбрајт из деведесетих, поново постају главни актери у креирању спољне политике Вашингтона на балканским просторима. Како пише „Глас Српске” то указује да се актуелној америчкој администрацији жури да коначно затвори питање Косова, а онда и БиХ. Аналитичари су тако новинарима објаснили најновији потез Беле куће да на место помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања у Стејт департменту предложи Џејмса О’Брајена, још једног политичара који је повезан с деведесетима, а који ће по именовању постати надређени специјалном америчком изасланику за западни Балкан Паблу Ескобару. После амбасадора Кристофера Хила, учесника у дејтонским преговорима, и новоименованог шефа Центра за глобални ангажман Џејмса Рубина, блиског сарадника Медлин Олбрајт, на ове просторе долази човек који је повезан и са Дејтоном и с Олбрајтовом, али и са преговорима у Рамбујеу и учесник је готово свих „историјских догађаја” на Балкану.

Но, има сигнала који указују и на супротне процесе. Као што је све веће незадовољство радом немачког дипломате Кристијана Шмита. Антипатијама према његовом раду сада се придружила и бошњачка елита, поред српске, која од његовог доласка тврди да је Шмитово намештење нелегитимно и супротно Дејтонском споразуму, што су ставови које заступају Москва и Пекинг.

То су неке од дилема које се постављају у јавности у БиХ, где се ствари и даље одвијају по обрасцу који указује да неке важне одлуке које се тичу судбине овог региона можда тек предстоје. Додик је недавно боравио у Русији одакле је послао снажне антизападне поруке о антисрпству, које је аргументовао историјским искуством српског народа у БиХ који је „прва жртва западног хегемонизма” и који је увек трпео неправду са те стране. Сем тога, председник РС је недавно објавио прекид дипломатских односа са западним представницима, пре свега америчким и британским дипломатама због намере „да Српској одузму имовину”, што је, такође, разлог и за наглашен антизападни сентимент који у последње време све чешће долази и из Сарајева.

Ипак, упада у очи то да сада и Бошњаци, који су били политички повлашћени уназад тридесет година, и који су на кредибилитету ратне жртве покупили све плодове и умногоме ослабили аутономију ентитета, и уз помоћ западних представника српском народу оспорили бројна идентитетска обележја, сада јавност покушавају да убеде у то да амерички председник Џозеф Бајден и његове дипломате у ствари раде – против Бошњака.

Па се на рачун актуелног америчког председника и из Сарајева чују оптужбе које иду до мере да га повезују са – исламофобијом. И њима је, као и Додику, повод за „нови приступ” била државна имовина, која је узрок политичке кризе у БиХ, па се претпоставља да бошњачка елита можда покушава да заигра на карту исламофобије свесни да ће бити тешко убедити Бањалуку у то да Дејтонски споразум није већ поделио имовину.

На пример, Реуф Бајровић је наводно огорчен америчким председником, па овај председник Америчко-европске иницијативе поводом Додиковог одласка у Москву каже како „сви знају да су се људи око Бајдена поломили да задрже Додика на власти”, а затим износи необичну процену како је то „све то део договора Москве, Лондона и Вашингтона да се муслимани у БиХ држе под контролом”.

Недавно и аналитичар Јасмин Мујановић поводом државне имовине у сличном тону, тврди како Бајденов амерички амбасадор (Мајкли Марфи) у ствари „хоће да Додику да имовину”, како би се Босна претворила у српско-хрватски кондоминијум.

Некима се учинило комичним то што се бошњачки пропагандисти сада труде да Бошњаке представе као жртву Запада, али је многима, ипак, занимљив тај заокрет појединих кругова у Сарајеву који одједном криве америчку администрацију јер им више не испуњава жеље.

Могуће да је антизападном сентименту Сарајева допринос дао и турски председник Реџеп Тајип Ердоган који је пре неколико месеци у Сарајеву опоменуо Бошњаке да не верују Западу који „постоји да би поделио и исцепао муслимане”. „Жели их поделити, исцепати, а потом и прогутати. Управо ви сте и ви ћете бити највећа препрека томе. Зато им не треба дати ту прилику”, рекао је Ердоган.