Zapad između „antisrpstva” i „islamofobije”

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pojačava li Zapad svoje prisustvo na Balkanu u procesima koji su bitno ubrzani zbog ukrajinskog sukoba? Da li je rat u Evropi doveo do toga da Zapad pokušava da „stavi šapu na ovaj region” ili svetski tokovi idu u sasvim drugom smeru i po inerciji multipolarizma uslovljava nove odnose i u ovom delu sveta?

Mediji su pre neki dan izvestili kako nekadašnje prve udarne pesnice predsednika Bila Klintona i državne sekretarke Medlin Olbrajt iz devedesetih, ponovo postaju glavni akteri u kreiranju spoljne politike Vašingtona na balkanskim prostorima. Kako piše „Glas Srpske” to ukazuje da se aktuelnoj američkoj administraciji žuri da konačno zatvori pitanje Kosova, a onda i BiH. Analitičari su tako novinarima objasnili najnoviji potez Bele kuće da na mesto pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u Stejt departmentu predloži Džejmsa O’Brajena, još jednog političara koji je povezan s devedesetima, a koji će po imenovanju postati nadređeni specijalnom američkom izaslaniku za zapadni Balkan Pablu Eskobaru. Posle ambasadora Kristofera Hila, učesnika u dejtonskim pregovorima, i novoimenovanog šefa Centra za globalni angažman Džejmsa Rubina, bliskog saradnika Medlin Olbrajt, na ove prostore dolazi čovek koji je povezan i sa Dejtonom i s Olbrajtovom, ali i sa pregovorima u Rambujeu i učesnik je gotovo svih „istorijskih događaja” na Balkanu.

No, ima signala koji ukazuju i na suprotne procese. Kao što je sve veće nezadovoljstvo radom nemačkog diplomate Kristijana Šmita. Antipatijama prema njegovom radu sada se pridružila i bošnjačka elita, pored srpske, koja od njegovog dolaska tvrdi da je Šmitovo nameštenje nelegitimno i suprotno Dejtonskom sporazumu, što su stavovi koje zastupaju Moskva i Peking.

To su neke od dilema koje se postavljaju u javnosti u BiH, gde se stvari i dalje odvijaju po obrascu koji ukazuje da neke važne odluke koje se tiču sudbine ovog regiona možda tek predstoje. Dodik je nedavno boravio u Rusiji odakle je poslao snažne antizapadne poruke o antisrpstvu, koje je argumentovao istorijskim iskustvom srpskog naroda u BiH koji je „prva žrtva zapadnog hegemonizma” i koji je uvek trpeo nepravdu sa te strane. Sem toga, predsednik RS je nedavno objavio prekid diplomatskih odnosa sa zapadnim predstavnicima, pre svega američkim i britanskim diplomatama zbog namere „da Srpskoj oduzmu imovinu”, što je, takođe, razlog i za naglašen antizapadni sentiment koji u poslednje vreme sve češće dolazi i iz Sarajeva.

Ipak, upada u oči to da sada i Bošnjaci, koji su bili politički povlašćeni unazad trideset godina, i koji su na kredibilitetu ratne žrtve pokupili sve plodove i umnogome oslabili autonomiju entiteta, i uz pomoć zapadnih predstavnika srpskom narodu osporili brojna identitetska obeležja, sada javnost pokušavaju da ubede u to da američki predsednik Džozef Bajden i njegove diplomate u stvari rade – protiv Bošnjaka.

Pa se na račun aktuelnog američkog predsednika i iz Sarajeva čuju optužbe koje idu do mere da ga povezuju sa – islamofobijom. I njima je, kao i Dodiku, povod za „novi pristup” bila državna imovina, koja je uzrok političke krize u BiH, pa se pretpostavlja da bošnjačka elita možda pokušava da zaigra na kartu islamofobije svesni da će biti teško ubediti Banjaluku u to da Dejtonski sporazum nije već podelio imovinu.

Na primer, Reuf Bajrović je navodno ogorčen američkim predsednikom, pa ovaj predsednik Američko-evropske inicijative povodom Dodikovog odlaska u Moskvu kaže kako „svi znaju da su se ljudi oko Bajdena polomili da zadrže Dodika na vlasti”, a zatim iznosi neobičnu procenu kako je to „sve to deo dogovora Moskve, Londona i Vašingtona da se muslimani u BiH drže pod kontrolom”.

Nedavno i analitičar Jasmin Mujanović povodom državne imovine u sličnom tonu, tvrdi kako Bajdenov američki ambasador (Majkli Marfi) u stvari „hoće da Dodiku da imovinu”, kako bi se Bosna pretvorila u srpsko-hrvatski kondominijum.

Nekima se učinilo komičnim to što se bošnjački propagandisti sada trude da Bošnjake predstave kao žrtvu Zapada, ali je mnogima, ipak, zanimljiv taj zaokret pojedinih krugova u Sarajevu koji odjednom krive američku administraciju jer im više ne ispunjava želje.

Moguće da je antizapadnom sentimentu Sarajeva doprinos dao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je pre nekoliko meseci u Sarajevu opomenuo Bošnjake da ne veruju Zapadu koji „postoji da bi podelio i iscepao muslimane”. „Želi ih podeliti, iscepati, a potom i progutati. Upravo vi ste i vi ćete biti najveća prepreka tome. Zato im ne treba dati tu priliku”, rekao je Erdogan.