Воће из Војводине биће брендирано

После захтева да малина ариљског и ивањичког географског порекла буде заштићена јер је врхунског квалитета у сличан пројекат кренули су и произвођачи воћа из Војводине.

На недавно одржаном стручном скупу посвећеном воћарству било је речи и о брендирању воћа из ове регије због бољег пласмана на страна тржишта. Ову идеју подржало је десетак највећих произвођача, а међу њима и МК Група – Агроунија, „Фруеко” , „Воћар” Сланкамен, „Делта Аграр”..., пренео је „Агропортал”.

Професор др Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство изјавио је за „Политику” да нестабилне прилике на тржишту захтевају удруживање произвођача и извозника, а да заједнички договор око ознаке за воће узгајано у Војводини може донети добробит свима у ланцу.

– Потребно је направити концентрацију понуде. Када су Италијани, пре тридесетак година, улазили у кризу у воћарству, прво што су урадили јесте да су смањили трошкове заштите, а потом су мале коперативе удружили у велике које данас такође продају воће под својом заједничком ознаком – рекао је Кесеровић.

Као добар пример наводи и Шпанце који имају врло сложене задруге које се баве и прометом воћа и тако, кроз концентрацију понуде, значајно смањују трошкове.

Када је реч о заједничкој ознаци за воће произведено у Војводини, он наглашава да ће бити направљене процедуре и строги критеријуми, које ће произвођачи морати да испуне како би могли да добију право на коришћење лога. 

– Квалтетан род је преуслов за добар маркетинг. А главни циљ јесте задовољан купац. Добро је то што су велики произвођачи коначно сели да разговарају. Са растом трошкова и тржишних проблема ово постаје нужност чак и за најуспешније међу њима – истиче наш саговорник.

Говорећи генерално о домаћем воћарству наш саговорник напомиње да је производња воћа у Србији у сталном порасту. Рецимо, 2002. производња је била 600.000 тона а сада је око 1.450.000. Али  јасно је, каже, да морамо да радимо на унапређењу технологије гајења због климатских промена. Воћарство, како је додао, иде у добром правцу, оно јесте светла тачка наше пољопривреде, али произвођачи морају и даље да раде на квалитету и да воде рачуна о избору сортимента код сваке воћне врсте.

Када је реч о руском тржишту, на ком је извоз последњих месеци успорен, Кесеровић објашњава да су добро прошли углавном они произвођачи који су имали квалитетно воће.

– Они који нису имали да понуде квалитет нашли су се у тешкој ситуацији. Једини начин да се воћари изборе на страним тржиштима јесте управо квалитетом – истакао је Зоран Кесеровић.