Корекција овогодишњег минималца или нови износ од наредне године

Како би помогла људима да се изборе са високом инфлацијом, Пољска планира и у току наредне године да повећа минималну зараду два пута, и то изнад 926 евра. Ове године минималац је подигнут у јануару, на 770 евра, а нова повишица у износу од 24 евра раднике са минималним примањима очекује и у јулу. У Србији се тренутно чека на седницу колегијума Социјално-економског савета где ће бити протумачен Закона о раду, због различитих интерпретација одредби у вези са усклађивањем минималне цене рада у истој години. Ако буде одлучено да је тако нешто изводљиво и по закону, онда се очекује и наставак преговора између синдиката, послодавца и државе да ли ће минимална зарада уопште бити увећана од половине ове године или ће износ минималца бити утврђен овог лета, али за наредну годину, и поред евидентне инфлације. Ипак, досадашњи састанци нису изнедрили никакво конкретно решење, јер се од Уније послодаваца очекује да испита ставове привредника на ту тему, док синдикати сматрају да је за корекцију цене минималног часа рада довољно само то што је, рецимо, инфлација у марту ове године износили  око 16 одсто. Траже да минимална зарада одмах буде повећана, и то већ од наредне плате, и то на 50.299 динара, колики је износ последње забележене минималне потрошачке корпе. Верују да је то могуће и поред противљења Министарства финансија, посебно јер је и сам министар лане оставио могућност за корекције минималца у току ове године.

Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, присећа се да је после састанка СЕС-а средином септембра прошле године, на конферецији за новинаре, министар финансија признао да држава није ставила тачку на 40.020 динара колико је тад утврђен износ минималне зараде за 2023. годину.

– Оставио је као могућност да се разговара о усклађивању висине минималца још једном у току 2023, да бисмо данас имали чврст став Министарства финансија како на актуелним преговорима ипак може само да се говори о корекцијама које ће се односити на 2024. годину – истиче Вуковић и додаје да су грађани који живе од минималне зараде, а таквих је око 400.000, већ сада у заостатку за једну минималну зараду, када се то упореди са износима минималне потрошачке копре за прва четири месеца ове године.

– Већ више од 43.000 динара су радници у заостатку за прва четири месеца ове године, и то под претпоставком да су и у марту и априлу били исти износи минималне потрошачке корпе као у фебруару (50.299 динара), а вероватно нису. То значи да су за прва четири месеца ове године грађани запослени на минималцу примили око 160.000 динара, а више од 200.000 динара су потрошили на минималну потрошачку корпу – објашњава Вуковић.

Подсетимо, минимална зарада није унапред фиксирана, већ се одређује на основу минималне цене рада и времена проведеног на раду. Највећи минималац од 42.320 динара у овој години радници ће примити три пута. Један је био у марту, други је управо мајски, а трећи их чека у августу. Дан мање у радној листи, по 22, имали су у јануару, а биће га још у јуну, октобру и новембру са зарадом од 40.480 динара. За јул, септембар и децембар убележиће по 21 дан рада и плату од 38.640 динара, док су април и фебруар били месеци са најтањим буђеларом од 36.800 динара због минималног броја радних сати (160 сати).