Фестивал стрипа под Букуљом

Аранђеловац – Народна библиотека „Свети Сава”, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе и Туристичка организација, а под покровитељством локалне самоуправе, организовали су протеклог викенда први „АР стрип фест” у граду под Букуљом. Фестивал је окупио бројне љубитеље девете уметности, седам издавача, три стрип-цртача, а програм се кроз школу стрипа, радионице, издавачке излоге и трибине прилагођавао пљусковима и нестабилним временским приликама. У поподневним сатима првог дана, догађаји са градског трга пресељени су у читаоницу Народне библиотеке „Свети Сава”.

Дводневну манифестацију свечано је отворио чувени стрип-мајстор Дарко Перовић (1965), рођен у Аранђеловцу.

– Ево нас и ето вас, парафразирао је Перовић оснивача града Аранђеловца Милоша Обреновића, отварајући прву манифестацију ове врсте и надајући се да „АР стрип фест” неће бити изоловани инцидент већ да ће и потрајати низ година.

Фестивал није био у могућности да посети чувени Брана Николић Бранели, жива легенда стрипа, рођена у Аранђеловцу 1936. године. Зато је поводом отварања фестивала својим суграђанима и организаторима послао поруку подршке из Ваљева.

– Умем да цртам, пишем, смишљам, фантазирам. Али не умем да држим. Зато свака част фестивалу стрипа у мом родном граду и никад избледелим успоменама на време када сам ходао између Ђуниса и Парка. Фестивалу стрипа и свако стрип-добро онима који воле, читају и чувају стрип – рекао је Бранели.

Учествовала су три велика мајстора стрипа, илустрације и анимације – поменути Перовић, Алекса Гајић и Ивица Сретеновић.

На радионицама се учило како настаје стрип, од чега се почиње, како тече карактеризација ликова и како настаје стрип-анимација. Поред разноврсне публике која је била најразличитијег узраста, од 7 до 77 година, догађај су посетили и полазници Предшколске установе „Дуга” и ученици аранђеловачких основних и средњих школа. Они млађи, на фестивал су дошли прерушени у омиљене стрип-јунаке.

Излагало је седам издавача, а у оквиру стрип-излога, причало се о условима на тржишту, тиражима, издавачким подухватима, серијалима и едицијама. Поставило се и питање да ли су осамдесете године прошлог века биле „златне године” стрип-издаваштва.

– На издавачком небу стрипа, места има за све. Волео бих да је продукција већа и да стрипови буду јефтинији. Мислим да су златне године стрипа управо данас јер стрипови излазе свакодневно и тешко је испратити шта је све објављено. Осамдесете су биле златно доба стрипа у свету појавом аутора који су данас стрип-величине, мада, о овом питању колеге имају различита гледишта, истакао је Игор Марковић, уредник издавачке куће „Систем комикс”.

Бојан Ризнић из куће „Голконда” је објаснио да су покрили и француску, италијанску, америчку и јапанску школу стрипа, а посебно су поносни на то што је превазиђен дисконтинуитет издања Лунов Магнусовог стрипа који су почели да објављују.