Вране бране младунце док не полете

Сваке године у мају и јуну неког суграђанина задеси незгодан сусрет са вранама. Ташмајдан, Звездара, Нови Београд… нека су од места на којима се вране најчешће настањују и зато је претходних дана неколико пролазника баш на тим местима доживело нападе ових птица.

– У парку у близини Звездарске шуме видели смо како је врана са жице полетела право ка пролазнику. Он се сагнуо да би избегао напад и пао на плочник. Када је устао, видео сам да му је остала рана на глави, нисам сигуран да ли је од пада или није успео да се одбрани од напада – испричао је Стефан Р. са Звездаре.

Сличан случај пре недељу дана десио се и на Ташмајдану. Још једног суграђанина су вране, како преносе медији, напале и раниле у току шетње. И на Дорћолском кеју су, минулог викенда, изазивале опасне ситуације. Суграђани су се пожалили да су грактале и слетале на пролазнике.

Напади врана у ово доба године, како објашњавају стручњаци, не би требало да изненаде. Период гнежђења ових птица траје у току целог маја и готово до краја јуна, а када вране добију младе постају изузетно заштитнички настројене.

– Вране су пожртвована врста птица, зато штите своје младунце док не полете. Тих неколико недеља оне су агресивне, а кретање у близини гнезда и нагле покрете људи тумаче као напад на птиће. Важно је разумети да вране не нападају, већ бране своје младе и себе када осете да су угрожене – објашњава Маријана Демајо, пројектни координатор Друштва за заштиту и проучавање птица.

Вране свијају гнезда на високом дрвећу, најчешће на платанима, па су паркови и зелене површине испуњене високим крошњама обично њихова станишта током пролећних месеци. Ниско и густо дрвеће није погодно за гнезда врана, али птићи, учећи да лете, често падају на њега или на жбуње испод гнезда.

– Када свију гнездо и добију младе, вране то дрво и део територије око дрвета сматрају својом локацијом. Оне немају где да оду и морају да чувају свој дом до краја гнежђења. Зато су заштитнички настројене према том простору – рекла је Маријана.

Уколико врана осети потенцијалну опасност по птиће, прво ће гласним грактањем сигнализирати пролазнику да се склони, па тек онда напасти. Такође, агресију птице ће највише покренути задржавање испод дрвета са гнездом или нагли покрети.

– Најбољи савет за суграђане, како би избегли напад, јесте да се крећу даље од високих стабала и места на којима виде вране. Уколико је неопходно ићи испод тог дрвета, треба брзо проћи, без задржавања. Не треба правити нагле покрете, махати рукама или снимати телефоном. Сви ови поступци личе на напад па ће вране, у жељи да се одбране, полетети ка вама. А ако се то деси, удаљите се од дрвета, пређите улицу. Увек је боље склонити се него покушавати покретима да се одбранимо и отерамо их – изјављује Маријана Демајо.

Пошто вране важе за једне од најинтелигентнијих птица, оне јако добро памте. Зато им се не треба „замерати” јер док одгајају младе лако могу напасти оне који им руше гнезда или их растерују. Ни сечење грана и стабала није решење.

– Није решење сећи гране дрвећа које листа или цвета јер се тиме штети дрвећу. Сечење тих грана био би већи проблем за нас од потенцијалних напада врана. Често људи сматрају да тако можемо дати решење за овај проблем, али насељавање врана условљено је и урбанизмом, размештајем зелених површина и дрвећа, као и понашањем људи. Ни за вране ови услови живота нису идеални – кажу из Друштва за заштиту и проучавање птица.

У току гнежђења врана требало би испоштовати ове птице и њихово станиште да не би настао проблем, савет је орнитолога. Уколико се напад ипак деси и птица некога повреди, треба дезинфиковати рану и обратити се лекару. Пошто кљуном и канџама додирују различите површине, вране су веома прљаве, а уколико настане отворена рана, лако се може и инфицирати. Зато је потребно обратити се лекару, отићи на превијање и примити антитетанусну заштиту, ако пацијент већ није вакцинисан, упозоравају лекари.