Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватска од данас председава Стратегијом ЕУ за јадранску и јонску регију

Хрватска од данас председава Стратегијом ЕУ за јадранску и јонску регију
Цавтат (Pixabay)

ЗАГРЕБ – Хрватска од данас на годину дана преузима председавање „Стратегијом ЕУ за јадранску и јонску регију” (ЕУСАИР), политичким оквиром с 10 учесника, међу којима је и Србија, а који ће се први пут од оснивања 2014. године бавити и прекограничним социјалним питањима.

Хрватска, коју је после уласка у ЕУ пре 10 година напустило 400.000 становника, иницирала је ту тему са земљама које имају исте демографске проблеме, преноси Хина.

У Сарајеву је прошле недеље одржан министарски форум „Стратегије ЕУ за јадранску и јонску регију”.

Реч је о политичком оквиру у којем Европска комисија има улогу саветника, а у њему учествују четири чланице Европске уније (Хрватска, Словенија, Италија и Грчка), као и Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија и Сан Марино.

Земље на простору са 70 милиона становника тренутно сарађују у четири подручја: „Плави раст” (везан за море), „Повезивање регије” (градња путева и гасовода), „Квалитет животне средине” и „Одрживи туризам”, преноси Танјуг.

Убудуће би требале да сарађују и у подручју социјалних питања што је био предлог Хрватске који су прихватиле остале земље.

Земљама тог подручја на располагању је 10 милиона евра из ЕУ програма ИПА АДРИОН за период од 2021. до 2027. године, па би део тог новца требао да се искористи за преквалификације радника, укључивање старијих особа на тржиште рада, интеграцију тржишта рада за младе, као и друге облике обуке и прекограничне размене искуства.

У свим земљама јадранско-јонског простора, осим у Словенији, стопа запослености је нижа од просека ЕУ-а. Такође и стопа запошљавања рањивих група људи, наводи Хина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.